Centar kulture celog kraja

Valjevo - Da su i komunistički graditelji umeli da grade, pokazuje zgrada Doma kulture u Valjevu koju je Vlada Srbije, na predlog Ministarstva za kulturu, pred Novu godinu proglasila za novo kulturno dobro. Ovo grandiozno zdanje u najužem centru grada uz samu obalu reke Kolubare, ne samo da odoleva vremenu, već i barjači među ustanovama kulture u valjevskom kraju i Kolubarskom okrugu.
U novembru 1953. godine započeta je njegova izgradnja prema projektu "Centroprojekta" iz Beograda, dok je glavni finansijer bio "Krušik", najveće valjevsko preduzeće. Očigledno je da je poslušan glas i savet ljudi iz kulture koji su tada ukazivali na veliku žeđ žitelja valjevskog kraja za kulturnim događanjima.

Posle sedmogodišnje gradnje, nova zgrada Doma kulture u Valjevu svečano je otvorena 8. marta 1960. godine. Ovom događaju, pored ostalih, prisustvovali su političari Draža Marković i Stanka Veselinov, rektor beogradskog univerziteta Bora Blagojević i književni kritičar Milan Bogdanović. Bogdanović je tom prilikom rekao da će beogradsko Narodno pozorište, čiji je on bio direktor, imati u valjevskom Domu kulture svoju drugu scenu. I zaista, prva priredba na sceni u novom zdanju bio je Hristićev balet "Ohridska legenda". Početkom septembra iste godine održana je i prva filmska projekcija, prikazan je domaći film "Kota 905". Valjevci će dugo pamtiti i prvo književno veče pod krovom ovog zdanja, ne samo po rekordnoj poseti, već i po viđenim gostima među kojima su bili Marjan Jurković, Mihajlo Lalić, Zoran Mišić i Vasko Popa. Izgledu novog valjevskog kulturnog hrama divili su se Miroslav Krleža i Rodoljub Čolaković, jer u to vreme sličnih građevina na prostorima bivše Jugoslavije skoro da nije bilo.

Zahvaljujući dvojici mladih i preduzimljivih ljudi, reditelju Miodragu Milu Gajiću i profesoru Draganu Mijanoviću, kojima je u startu povereno oblikovanje programa, Dom kulture u Valjevu vrlo brzo se svrstao u red vodećih domaćih ustanova kulture. Ta linija nastavila se preko poznatih Jugoslovenskih susreta amatera "Abrašević", Valjevskog džez festivala, Republičke smotre recitatora, nastupa horova, brojnih pozorišnih premijera i predstava gde su skoro podjednak tretman imali i amaterski i profesionalni ansambli, likovnih postavki, književnih večeri, tribina i drugih sadržaja sve do današnjih dana. Posebnu kulturnu i stvaralačku atmosferu daje i to što su u istoj zgradi smešteni KUD "Abrašević", koje je nedavno obeležilo 100 godina postojanja i rada, Kulturno-prosvetna zajednica i Dom omladine.

Inače, zgrada Doma kulture u Valjevu zahvata prostor od preko 4.000 kvadratnih metara. Centralni deo čini velika sala sa 600 sedišta i multifunkcionalnom scenom na kojoj se mogu igrati najzahtevnije predstave - od pozorišnih, preko muzičkih do baletskih. Pored velike postoje još dve manje sale, veliki i komforni prizemni hol i nešto manji na spratu. Tu su unutrašnji i veliki spoljašnji balkon, niz drugih pratećih prostorija namenski opredeljenih za kulturne programe, kultni i nedavno modernizovani kafe-klub "Abraš" kao i uređen parterni prostor sa izvanrednim noćnim osvetljenjem. Zgrada Doma kulture u Valjevu još uvek se vodi kao vlasništvo "Krušika", a prema najavama gazdovanje bi uskoro trebalo da pređe u nadležnost grada.