Драгоцени неопредељени

Придобијање неопредељених бирача сматра се великом вештином и успехом странке која то постигне. Према последњим истраживањима, неопредељених је чак 40 одсто, па није ни чудо што се странке отимају за њихове гласове.

Марко Благојевић, програмски директор Цесида, каже да је пред изборе врло тешко предвидети за кога ће неопредељени гласати јер то зависи од много фактора. „Мајски избори су све срушили. Истраживања су показала да ће Српска радикална странка добити више гласова, а догодило се да око 400.000 њихових бирача није изашло на изборе. То се догодило јер је Демократска странка у последњој недељи имала адуте као што су споразум о придруживању, визна либерализација, уговор са италијанским Фијатом… Бирачи радикала су дали шансу ДС-у тако што нису гласали. Партије би требало да мотивишу бираче да изађу на изборе и не требало да праве негативне кампање.”

Благојевић каже да без обзира на бирачки списак у коме је око 6,5 милиона, у Србији има око пет милиона гласача. „Око милион људи живи ван места пребивалишта, има их у иностранству а десет одсто је аполитично, што је мање него у другим земљама, где их је око 20 одсто. Велике странке, у сваком тренутку, имају расположиви партијски потенцијал у тих пет милиона. Али, може да се догоди да се њихови бирачи у последњем тренутку определе за другу странку или да не гласају. Постоје прелетачи или они који нису чврсто опредељени и они могу да гласају и за идеолошки удаљене партије. Али, ни партије нису стриктно опредељене. На пример, декларишу се као конзервативне, а економија им је левичарска јер другачије не могу да добију изборе. Чврсто опредељени увек излазе и знају за кога ће гласати. Постоји и средње плитка подршка а пример за то је ’феномен Карић’ када су радикали били на штети јер је он покупио и њихове бираче и освојио више гласова него што се очекивало.” Благојевић каже да СРС боље везује бираче за себе од ДС-а, јер обећава промене онима којима су најпотребније. „СНС није битно другачији од СРС-а, али је питање с ким би ишли у коалицију.”

Зоран Стојиљковић, политиколог, каже да на изборе на крају изађе 70 одсто грађана јер је бирачко тело мање од бирачких спискова, иако према истраживањима пред изборе има и до 40 одсто неопредељених. „Одлуку донесе 10-15 одсто бирача, који нису партијски идентификовани ни превише заинтересовани. Они одлучују на основу утиска у току кампање за кога ће гласати – ко нуди већу запосленост, стандард, квалитет живота… Процењују ко има искреније намере и како може да их спроведе. Други мотив је лични интерес и зато велике партије покушавају да се усидре у поједине социјалне групе. Неки гласају само против, а чак и разочарана партијска клијентела ипак гласа за своје.”

„Онај ко расписује изборе бира моменат који му одговара и процењује шта је најзначајније излазак из кризе или Европа, па зато ДС има предност код неопредељених. СНС је нова партија, нису у власти, мало су укључени у коруптивне токове, што такође може привући неопредељене. Г17 плус пре избора има два одсто, али увек пређе цензус с великим темама као што су инвестиције и пројекти и обећањима. И увек уђе у коалицију. ДСС нема добар имиџ, ван оперативних токова је. Нова странка Расима Љајића треба да нађе простор, да буде регионална странка са ширим концептом. Љајић има позитиван имиџ јер се искрено бави социјалом, али и он и Динкић не желе да оду у други блок већ да изборе бољу позицију у свом блоку.”

Дејан Вук Станковић, политиколог, каже да се неопредељени најбоље могу привући позитивном кампањом и обећањима која би била кредибилна. „Бирачи су неопредељени јер су разочарани, али обраћање само њима би било тешко. Евроблок и невладине организације су на прошлим изборима извлачили људе на биралишта, што би поново могло да се покуша јер је према истраживањима све већи број људи апстинира.”

Станковић мисли да Љајић има добру шансу да привуче неопредељене јер је остао неокаљан и није имао афере и прихвата се најтежих ствари. „Ипак, требаће му времена и простора да би од регионалног лидера прерастао у републичког. Он прави странку да би покупио неопредељене и за то има потенцијал. Напредњаци су вешто променили реторику и не разликују се много од демократа. Имају репутацију српских националиста, имају довољно познате лидере и могу да профитирају код неопредељених. Г17 наступа мало конзервативније, хоће сигурне гласове а тактика је енергична кампања. Динкић, који има и негативну конотацију, неће одустати ни од неопредељених. ДС је до сада добијао највише неопредељених, а профитирали су и од коалиције. ЗЕС је добио више гласова на изборима него што је било предвиђено истраживањима. Напредњаци су мало „скинули” њихову кампању што се видело на изборима у београдским општинама. ЛДП је у почетку могао да апсорбује неопредељене јер су наступали одређено и отресито, а сада ће то бити мало теже јер прихватају нужну дозу реализма.