Сочне козе Уга Чавеса

Уго Чавес није одолео британској топ манекенки Наоми Кембел, а како извештава британска штампа – ни ова црна лепотица није остала равнодушна када је интервјуишући венецуеланског председника схватила да је "анђео побуњеник" са њом разговарао "без страха и претњи, духовито и разумно". Од подухвата да се најжешћи реторички непријатељ америчке силе представи као "човек од крви и меса", обе стране извући ће профит: британски модни часопис "Џи Кју", у којем је Наоми један од уредника, мораће да доштампа свој тираж, а Уго Чавес доказаће својим земљацима, који уз обилну количину нафте продукују увек нови контингент младих жена за конкурсе лепоте, да су на његов шарм слабе чак и прекоокеанске  звезде.

Подстицај из британске краљевине дошао је у правом тренутку: Чавес је управо својим земљацима признао да је због неуспелог референдума (2. децембра) приморан да успори "револуционарни марш у социјализам 21. века". Револуција је укочена и сменом дванаест министара у његовом кабинету, али њен лидер, није, како се то види из интервјуа, ништа изгубио од свог живописног народског речника. За актуелног америчког председника Џорџа Буша рекао је да је "потпуно луд" и да је цео свет као у бајци видео "цареву голу задњицу". Био би спреман да се и  сам "као Путин" разголити до паса, а од манекенке је као потврду да је у доброј форми тражио да му опипа чврстину мишице. Нема ништа против енглеске краљице Елизабете, али примећује да је "нова жена принца Чарлса, Камила, мање привлачна од Дијане".

Ко је за Чавеса светски лидер са највише стила, питала је уредница британског модног часописа.

Наравно, Фидел Кастро, одговорио је спремно Чавес. Похвалио је оболелог кубанског лидера као човека са "беспрекорном униформом, угланцаним чизмама и елегантном брадом". О личном изгледу Кондолизе Рајс није се изјашњавао, али је констатовао да је она "државни секретар геноцидне администрације". Да није председник, Уго Чавес био би, како се поверио Наоми Кембел, успешан певач латино песама. Црнопутој лепотици чак је на увце отпевао неку од латино балада са своје плоче коју је издао пре неколико месеци.

И док британска штампа пише хвалоспеве Наоми Кембел, коју "не може да одбије чак ни социјалистички вођа попут Чавеса", и најављује да ће британска манекенка кренути да интервјуише вођу кубанске револуције Фидела Кастра (он, истина, већ седамнаест месеци не носи ни униформу, ни чизме), опозиција у Венецуели има сасвим другачије мишљење о овој новој председничкој паради.

Без длаке на језику, она тражи од врховног суда да због "менталне болести" ражалује венецуеланског председника. Партија социјалдемократске акције образлаже да је Чавес "већ показао да му  нису све козе на броју и да пати од озбиљних менталних поремећаја". Ако би почео да набрајам све разлоге због којих председник треба да се повуче, ова конференција за штампу морала би да траје данима, рекао је секретар ове опозиционе странке. Навео је само неке од најновијих "председничких делиријума" међу којима је и предлог да се ископају мошти некадашњег борца за независност Латинске Америке Симона Боливара.

И ко каже, после свега, да у Венецуели нема слободе говора. Напротив, нико, како тврди аутор новије књиге о традицији политичких увреда у латиноамеричким кампањама, не може да рачуна на победу ако остане у границама пристојности. Сви знају да су обећања лажна – и баш зато она морају бити зачињена сочним језиком.