Sočne koze Uga Čavesa

Ugo Čaves nije odoleo britanskoj top manekenki Naomi Kembel, a kako izveštava britanska štampa – ni ova crna lepotica nije ostala ravnodušna kada je intervjuišući venecuelanskog predsednika shvatila da je "anđeo pobunjenik" sa njom razgovarao "bez straha i pretnji, duhovito i razumno". Od poduhvata da se najžešći retorički neprijatelj američke sile predstavi kao "čovek od krvi i mesa", obe strane izvući će profit: britanski modni časopis "Dži Kju", u kojem je Naomi jedan od urednika, moraće da doštampa svoj tiraž, a Ugo Čaves dokazaće svojim zemljacima, koji uz obilnu količinu nafte produkuju uvek novi kontingent mladih žena za konkurse lepote, da su na njegov šarm slabe čak i prekookeanske  zvezde.

Podsticaj iz britanske kraljevine došao je u pravom trenutku: Čaves je upravo svojim zemljacima priznao da je zbog neuspelog referenduma (2. decembra) primoran da uspori "revolucionarni marš u socijalizam 21. veka". Revolucija je ukočena i smenom dvanaest ministara u njegovom kabinetu, ali njen lider, nije, kako se to vidi iz intervjua, ništa izgubio od svog živopisnog narodskog rečnika. Za aktuelnog američkog predsednika Džordža Buša rekao je da je "potpuno lud" i da je ceo svet kao u bajci video "carevu golu zadnjicu". Bio bi spreman da se i  sam "kao Putin" razgoliti do pasa, a od manekenke je kao potvrdu da je u dobroj formi tražio da mu opipa čvrstinu mišice. Nema ništa protiv engleske kraljice Elizabete, ali primećuje da je "nova žena princa Čarlsa, Kamila, manje privlačna od Dijane".

Ko je za Čavesa svetski lider sa najviše stila, pitala je urednica britanskog modnog časopisa.

Naravno, Fidel Kastro, odgovorio je spremno Čaves. Pohvalio je obolelog kubanskog lidera kao čoveka sa "besprekornom uniformom, uglancanim čizmama i elegantnom bradom". O ličnom izgledu Kondolize Rajs nije se izjašnjavao, ali je konstatovao da je ona "državni sekretar genocidne administracije". Da nije predsednik, Ugo Čaves bio bi, kako se poverio Naomi Kembel, uspešan pevač latino pesama. Crnoputoj lepotici čak je na uvce otpevao neku od latino balada sa svoje ploče koju je izdao pre nekoliko meseci.

I dok britanska štampa piše hvalospeve Naomi Kembel, koju "ne može da odbije čak ni socijalistički vođa poput Čavesa", i najavljuje da će britanska manekenka krenuti da intervjuiše vođu kubanske revolucije Fidela Kastra (on, istina, već sedamnaest meseci ne nosi ni uniformu, ni čizme), opozicija u Venecueli ima sasvim drugačije mišljenje o ovoj novoj predsedničkoj paradi.

Bez dlake na jeziku, ona traži od vrhovnog suda da zbog "mentalne bolesti" ražaluje venecuelanskog predsednika. Partija socijaldemokratske akcije obrazlaže da je Čaves "već pokazao da mu  nisu sve koze na broju i da pati od ozbiljnih mentalnih poremećaja". Ako bi počeo da nabrajam sve razloge zbog kojih predsednik treba da se povuče, ova konferencija za štampu morala bi da traje danima, rekao je sekretar ove opozicione stranke. Naveo je samo neke od najnovijih "predsedničkih delirijuma" među kojima je i predlog da se iskopaju mošti nekadašnjeg borca za nezavisnost Latinske Amerike Simona Bolivara.

I ko kaže, posle svega, da u Venecueli nema slobode govora. Naprotiv, niko, kako tvrdi autor novije knjige o tradiciji političkih uvreda u latinoameričkim kampanjama, ne može da računa na pobedu ako ostane u granicama pristojnosti. Svi znaju da su obećanja lažna – i baš zato ona moraju biti začinjena sočnim jezikom.