Холивуд у Београду

Србија би могла за веома кратко време да постане регионални центар филмске индустрије, сматра др Дејан Илић, директор фирме АРРИ, светског лидера у производњи дигиталне филмске опреме и расвете, са седиштем у Минхену. Један од најуспешнијих Срба "у расејању" планира да, за почетак, у Београду отвори два студија за демонстрацију најпрестижније филмске дигиталне опреме, а затим и представништво АРРИ-ја за овај део Европе. – Долазак компаније АРРИ у Србију био би користан не само за наше тржиште и привреду већ и за домаћи филм, а представљао би и додатни подстицај за овдашње младе научнике и иноваторе – каже за "Политику" Илић, доктор физичке хемије, проналазач, предавач на више престижних факултета у Европи и САД, редовни члан Америчке академије наука у Њујорку, најуспешнији менаџер Немачке у 2007. години, добитник много стручних признања, међу којима неколико за његов најпознатији изум, минијатурну самопунећу литијумску батерију која се користи за МПЗ плејер (претходно је развио досад најбољу батерију за пејсмејкер).

На врхунцу каријере у компанији "Варта Микробатерије", већ прослављени српски научник и менаџер ("трудим се да сопственим примером уверим младе таленте да научноистраживачки рад и бизнис могу веома успешно да се комбинују") на лични позив немачког министра индустрије прелази у АРРИ, с циљем да уз помоћ ове компаније доведе Баварску испред Јапана у погледу дигиталне технологије с новим чипом, на чијем развоју ће радити.

– Долазак у Минхен је за мене значио, с једне стране, повратак својој "првој љубави" спектроскопији, која је основ за најмодерније филмске камере, ласере, синтетичко светло и оптичке уређаје будућности, као што је тродимензионална слика. Дакле, нови научни изазов. С друге стране, то је могућност да у своју домовину доведем престижну светску компанију, која ће ту уложити капитал, подстаћи привреду, ангажовати младе стручњаке... – наводи Илић.

Он већ годинама сарађује с Факултетом за физичку хемију у Београду, чији је однедавно гостујући професор: поред најмодерније опреме и неопходних састојака за експерименте, својим је докторандима обезбедио стручно усавршавање у лабораторијама "Варте", АРРИ-ја и Универзитета у Грацу. А сад намерава да их укључи у истраживања у области сензорске технике и дигитализације слике за потребе филмске индустрије, док би дипломцима Електротехничког факултета понудио да се опробају у програмирању софтвера за практичну примену оптичке технологије. Такође, и ове године ће, на његов предлог, десет постдипломаца Природно-математичког факултета у Београду добити издашне стипендије од "Варте" (од 600 до 800 евра месечно).

Упоредо са подстицајем младих научника и истраживача, др Илић прави и друге планове. Након што обезбеди земљиште за изградњу АРРИ-јевог такозваног шоу рума, односно студија за демонстрацију опреме ("наравно, под условом да цена не буде виша него што је у другим градовима, на пример у Лондону или Њујорку"), он планира да ту филмским продуцентима из целог света понуди професионалне услуге које омогућује врхунска опрема за снимање, развијање, обраду и пројекцију филмова.

"То би била добра техничка база и за развој српске кинематографије", уверен је наш саговорник.

Питамо га да ли већ има искуства у раду с "филмаџијама".

– У студију у Немачкој наш тим је недавно радио на обради снимљеног материјала у филму у којем глуми Никол Кидмен. Незадовољна изгледом у неким сценама, размажена глумица је бесно и бучно захтевала да се оне избаце или пресниме. Направила је страшну сцену. На крају сам се и ја, онако изнервиран, умешао. Поручио сам звезди да се смири, јер таквим наступом можда и може нешто да постигне код момака из Холивуда, али не и код овог из српског Селевца – каже др Илић и при том признаје да га је та "филмска авантура" стајала великог стреса и првог у животу боравка у болничкој постељи.

"Брзо сам се опоравио, али сам научио да са филмским звездама треба само да се смешкам и сликам!", примећује Илић.