Нешто као љубав

Сан Себастијан – Од када је подигнуто велелепно, али не и много лепо здање Курсал, потом и реновиран и поново стављен у употребу Театар Викторија Еугенија, а Велодром са 4.000 седишта постао џиновски дигитални биоскоп, на фестивалу у Сан Себастијану више готово ништа није исто. За разлику од Кана, Берлина и Венеције све, ама баш све, је подређено публици. Зато и не чуди чињеница што је за прва три фестивалска дана продато већ 65.000 улазница!

Сан Себастијан се у свом 57. издању коначно наметнуо као један од водећих фестивала у Европи и пожељна дестинација за филмске професионалце широм света. Уз то, има и додатну предност – овде се, премијерно у Европи, приказују најновији филмови из земаља Латиноамеричког континента (програм „Латино хоризонт”).

Зато не чуди што овом фестивалу увек полази за руком да угости највеће звезде филмске уметности али и филмског бизниса. У Сан Себастијан су већ пристигли Атом Егојан и Анг Ли, а наредних дана очекује се долазак и Џима Џармуша, Терија Гилијама, Мајкла Винтерботома, Џонија Тоа, Жака Одијара, Роберта Дувала, Наомни Вотс, Кјаре Манстројани, Бренде Блетин...

Предходница је протекла у великом стилу– још прве фестивалске вечери, у петак, 18. септембра, еуфорију у овом прелепом баскијском граду изазвао је долазак Бреда Пита и Квентина Тарантина. Како у Шпанији креће дистрибуција Тарантиновог филма „Проклетници”, фестивал у Сан Себастијану је идеална одскочна даска за успешан живот филма у биоскопима.

Са „Проклетницима ”, уз присуство Тарантина и Бреда Пита, у Театру Викторија Еугенија свечано је отворен програм „Забалтеги” ( „Отворена зона”). А за ту прилику је од палате Курсал– преко моста који повезује леву и десну обалу реке Урумеа, која се баш ту и улива у Атлантик, па све до Хотела „Марија Кристина”, био распрострт црвени тепих у дужини од 200 метара. Прави рај за публику и еуфоричне фоторепортере, који су Бреда Пита зараслог у браду, „ловили” из свих могућих углова.

Делили су се аутограми, слали пољупци, а од самог Квентина Тарантина, и иначе познатог по својој логореичности, текле су непресушне бујице речи на тему његовог последњег филма. Бреду Питу је преостало једино да похвали Тарантина за „изузетно прецизан сценарио, у којем као глумац није изменио ни једну једину реч” и да истакне како је „Тарантинов сет попут цркве у којој је Тарантино бог”...

За то време, у централној палати Курсал, текла је пројекција „Клое”, новог филма канадског редитеља Атома Егојана, са којим је свечано и отпочео 57. Сансебастијански фестивал. Реч је о деликатном путовању кроз сексуалне фантазије средовечног пара у кризи, у тумачењу Лајама Нисона и Џулијен Мор, кроз које Атом Егојан разоткрива мистерије слојевитости људских бића. Филм је, иначе, настао према француском филму „Натали” Ан Фонтен, с тим што се Егојан држао далеко од ризика „производње” класичног римејка.

Егојанов филм је један од 15 премијерних филмских дела која су одабрана за главни такмичарски програм и за учешће у трци за највеће фестивалско признање – „Златну шкољку”. Егојанови конкуренти су, између осталих, и Франсоа Озон, Бруно Думон, Кристоф Оноре, Арон Шнајдер, Ана Кокинос, Фернандо Труеба, Матијас Гласнер. О вредностима њихових филмова већаће жири на чијем је челу француски редитељ Лоран Канте, а међу члановима и иранска редитељка Самира Макхмалбаф.

Награда „Доностиа” (баскијски назив града) за животно дело, ове године ће припасти легендарном британском глумцу – сер Јану Мекелану. До 26. септембра Сан Себастијан ће бити дом за више од 300 филмова из целог света.

---------------------------------------------------

Дубравка Лакић у жирију критике

Филмски критичар нашег листа, Дубравка Лакић, учествује у раду Међународног жирија критике –Фипресци на 57. Сансебастијанском фестивалу, заједно са колегама: Памелом Бијензобас (Француска), Кирон Корлес (Велика Британија), Кристијаном Монгардом (Данска) и Дезире де Фез (Шпанија). Овај жири доделиће своју награду најбољем филму у главном такмичарском програму.

К. Р.