Nešto kao ljubav

San Sebastijan – Od kada je podignuto velelepno, ali ne i mnogo lepo zdanje Kursal, potom i renoviran i ponovo stavljen u upotrebu Teatar Viktorija Eugenija, a Velodrom sa 4.000 sedišta postao džinovski digitalni bioskop, na festivalu u San Sebastijanu više gotovo ništa nije isto. Za razliku od Kana, Berlina i Venecije sve, ama baš sve, je podređeno publici. Zato i ne čudi činjenica što je za prva tri festivalska dana prodato već 65.000 ulaznica!

San Sebastijan se u svom 57. izdanju konačno nametnuo kao jedan od vodećih festivala u Evropi i poželjna destinacija za filmske profesionalce širom sveta. Uz to, ima i dodatnu prednost – ovde se, premijerno u Evropi, prikazuju najnoviji filmovi iz zemalja Latinoameričkog kontinenta (program „Latino horizont”).

Zato ne čudi što ovom festivalu uvek polazi za rukom da ugosti najveće zvezde filmske umetnosti ali i filmskog biznisa. U San Sebastijan su već pristigli Atom Egojan i Ang Li, a narednih dana očekuje se dolazak i Džima Džarmuša, Terija Gilijama, Majkla Vinterbotoma, Džonija Toa, Žaka Odijara, Roberta Duvala, Naomni Vots, Kjare Manstrojani, Brende Bletin...

Predhodnica je protekla u velikom stilu– još prve festivalske večeri, u petak, 18. septembra, euforiju u ovom prelepom baskijskom gradu izazvao je dolazak Breda Pita i Kventina Tarantina. Kako u Španiji kreće distribucija Tarantinovog filma „Prokletnici”, festival u San Sebastijanu je idealna odskočna daska za uspešan život filma u bioskopima.

Sa „Prokletnicima ”, uz prisustvo Tarantina i Breda Pita, u Teatru Viktorija Eugenija svečano je otvoren program „Zabaltegi” ( „Otvorena zona”). A za tu priliku je od palate Kursal– preko mosta koji povezuje levu i desnu obalu reke Urumea, koja se baš tu i uliva u Atlantik, pa sve do Hotela „Marija Kristina”, bio rasprostrt crveni tepih u dužini od 200 metara. Pravi raj za publiku i euforične fotoreportere, koji su Breda Pita zaraslog u bradu, „lovili” iz svih mogućih uglova.

Delili su se autogrami, slali poljupci, a od samog Kventina Tarantina, i inače poznatog po svojoj logoreičnosti, tekle su nepresušne bujice reči na temu njegovog poslednjeg filma. Bredu Pitu je preostalo jedino da pohvali Tarantina za „izuzetno precizan scenario, u kojem kao glumac nije izmenio ni jednu jedinu reč” i da istakne kako je „Tarantinov set poput crkve u kojoj je Tarantino bog”...

Za to vreme, u centralnoj palati Kursal, tekla je projekcija „Kloe”, novog filma kanadskog reditelja Atoma Egojana, sa kojim je svečano i otpočeo 57. Sansebastijanski festival. Reč je o delikatnom putovanju kroz seksualne fantazije sredovečnog para u krizi, u tumačenju Lajama Nisona i Džulijen Mor, kroz koje Atom Egojan razotkriva misterije slojevitosti ljudskih bića. Film je, inače, nastao prema francuskom filmu „Natali” An Fonten, s tim što se Egojan držao daleko od rizika „proizvodnje” klasičnog rimejka.

Egojanov film je jedan od 15 premijernih filmskih dela koja su odabrana za glavni takmičarski program i za učešće u trci za najveće festivalsko priznanje – „Zlatnu školjku”. Egojanovi konkurenti su, između ostalih, i Fransoa Ozon, Bruno Dumon, Kristof Onore, Aron Šnajder, Ana Kokinos, Fernando Trueba, Matijas Glasner. O vrednostima njihovih filmova većaće žiri na čijem je čelu francuski reditelj Loran Kante, a među članovima i iranska rediteljka Samira Makhmalbaf.

Nagrada „Donostia” (baskijski naziv grada) za životno delo, ove godine će pripasti legendarnom britanskom glumcu – ser Janu Mekelanu. Do 26. septembra San Sebastijan će biti dom za više od 300 filmova iz celog sveta.

---------------------------------------------------

Dubravka Lakić u žiriju kritike

Filmski kritičar našeg lista, Dubravka Lakić, učestvuje u radu Međunarodnog žirija kritike –Fipresci na 57. Sansebastijanskom festivalu, zajedno sa kolegama: Pamelom Bijenzobas (Francuska), Kiron Korles (Velika Britanija), Kristijanom Mongardom (Danska) i Dezire de Fez (Španija). Ovaj žiri dodeliće svoju nagradu najboljem filmu u glavnom takmičarskom programu.

K. R.