Кућни ред – документ „из нафталина”

„Забрањено је цепати огревни материјал у становима”, „Није дозвољено сушити рубље на отвореним деловима зграде, прозорима и балконима”, „Забрањено је истресање тепиха и постељина са прозора, балкона, лођа и тераса”, „Коришћење разних машина, музичких апарата, телевизијског пријемника, свирање и певање у стану није дозвољено у време од 13 до 17 часова, односно од 22 до пет часова” – само су неки од делова важеће одлуке о кућном реду чију је основну верзију Скупштина града Београда донела јула 1996. године. Ако би и имао прилику да га прочита, просечног житеља солитера овај документ само би насмејао.

Пракса живота и преживљавања у двомилионској престоници одавно је кућни ред сврстала на гомилу само Србији својствених законских аката који постоје али се не примењују.

Узрок томе, каже Борис Мићановић из јавног предузећа „Градско стамбено”, лежи у недовољно развијеној култури становања, необавештености житеља престоничких вишеспратница, али и застарелости неких одредаба овог документа.

Кућни ред је неефикасан и архаичан из простог разлога што грађани не знају за њега, нити имају свест о сопственим правима која се тичу становања. Одлука о кућном реду обавезује све суграђане, а њено поштовање контролишу надлежне инспекције – пре свега комунална, али и грађевинска – објашњава Мићановић.

Да се ради о акту чији су параграфи и чланови одавно изгубили битку са стварним животом, сведоче и неке од следећих одредница: „Приликом замене ролетни на прозорима и вратима у становима мора се водити рачуна да ролетне буду једнообразне са постојећим ролетнама у згради”, „Сви станови морају бити обележени бројевима”, „На терасама и балконима забрањено је држати ствари које нарушавају изглед зграде: стари намештај, судове за одлагање кућног смећа, огревни и други материјал”...

Рак рана суседских односа и најчешћи проблем са којим се станари „збијени” суживотом у престоничким зградама сусрећу било је и остало преуређење станова. У зависности од врсте радова, предузимач је дужан да прибави дозволу или потврду од општине у којој живи и у обавези је да их не изводи у такозвано време одмора – од 22 до пет часова, односно од 13 до 17 часова. Многи, међутим, време одмора сматрају само нормативном заоставштином неких минулих времена.

Предузимачи се оглушују о поподневне забране, а станари фактички не могу ништа комшијама који ујутру у седам почињу да буше зид. Из те перспективе, ове одредбе помало су застареле. Други велики проблем је и бука из кафића, који раде у време када су и комунални инспектори у својим домовима. Зато кафиће мора да контролише полиција – објашњава Светлана Брујић-Марковић, шеф одељења за инспекцијске послове општине Звездара.

Она се, додуше, присећа случаја када је један суграђанин пријавио комшије које су у ходнику зграде гајили цвеће, а поред поштанских сандучића оставили столицу како би поштар могао да одложи торбу и кауч за одмор на заједничкој тераси, али истиче да су пријаве кршења кућног реда изузетно ретке.

За правна лица која у згради крше кућни ред предвиђене су казне од 10.000 динара, односно 2.500 динара за њихове руководиоце. Физичким лицима која се оглуше о правила инспектори ће на месту догађаја такође наплатити 2.500 динара – каже Брујић-Марковић.

Запослени у инспекцијској служби, додаје она, имају могућност и да без пријаве грађана кажњавају неодговорне станаре, али „јурити” суграђане који суше веш на тераси или тресу постељину кроз прозор био би „више него излишан посао”.