Девизни дуг достигао 25 милијарди

Србија је од почетка 2001. до краја октобра ове године по разним основама добила око 39 милијарди долара, нето, али је од тих и толиких пара постигла врло скроман реалан раст бруто домаћег производа, који је у 2007. години реално виши за само 47 одсто него што је био у 2000. и није достигао ни 70 процената БДП-а из 1989. године, каже за наш лист проф. др Млађен Ковачевић, додајући да нам све више прети опасна дужничка омча, јер расту дефицити и укупан дуг земље према иностранству. За непуних седам година Србија је узела више од 18 милијарди долара средњорочних и дугорочних кредита у иностранству. Чисто 12. Од продаје предузећа, банака, мобилне телефоније, друге имовине и такозваних портфолио инвестиција остварила је девизни прилив од око 12,5 милијарди долара. Из иностранства је по основу текућих трансфера дошло бруто 21,3 милијарде. Ту су и стране донације са око 2,8 милијарди долара. Кроз ова четири канала у Србију се у непуних седам година слило више од 54 милијарде бруто или, ако се одбије оно што смо враћали и плаћали, око 39 милијарди долара. Само у 2006. и 2007. у Србију је по свим основама стигло више од 20 милијарди долара у нето износу.

Толики новац је потрошен, сматра наш саговорник, али с њим, по свему судећи, нисмо остварили обећавани импресиван раст. Не само да просечна стопа раста БДП-а од 5,5 одсто није примерена толиком новцу, него је дошло и до пада конкурентности привреде у целини. Чињеница да убрзано расте дефицит у размени робе и услуга са иностранством и да се смањује број запослених јасно указује да је привреда у целини све мање способна да успешно решава та два највећа проблема.

О томе довољно говори, каже, и управо објављени налаз Светског економског форума по комe је Србија на ранг-листи земаља по конкурентности привреде поново пала, за четири места, и сада се налази "у трећој лиги" – тек на 91. месту. Шта то значи? Да раст БДП-а, па и очекивани "скок у 2007. од 7,5 одсто", није заснован на здравим економским основама. Пре је виртуелна категорија, поготову када су у питању бројке о стопи по "глави" становника (per capita) коју износе министри.   

Релативно скроман раст БДП-а праћен је са још неколико неповољних сенки. Наш друштвени колач је, на пример, нарастао, пре свега, по основу јачања услуга, док је збирно повећање индустрије и пољопривреде врло скромно. До раста услуга је дошло стицајем околности које, нажалост, немају трајнији карактер, сматра Ковачевић и наглашава да су огроман прилив страних средстава и енорман раст увоза омогућили врло висок раст БДП-а у банкарству, али и у секторима саобраћаја, грађевинарства, туризма и неких других услужних делатности.

Прошлогодишњи увоз робе и услуга биће, како процењује Ковачевић, око 19 милијарди долара. Готово шест пута већи него у 2000. Шта то значи? Да у наредним годинама неће бити могућ тако динамичан раст иностраних задуживања и увоза, па ни успон трговине, а у нешто мањој мери – саобраћаја, банкарства, осигурања и разних професионалних услуга.

Према речима нашег саговорника, скроман реалан раст БДП-а праћен је великим повећањем спољнотрговинског дефицита и дефицита текућег платног биланса. Спољнотрговински дефицит у 2007. вероватно ће прећи 9,5 милијарди, а минус текућег платног биланса достићи и свих 7,5 милијарди долара. Биће бар 18 пута виши него што је био 2000.

Оволики дефицит текућег платног биланса, упозорава Ковачевић, прати и раст укупног спољног дуга. Крајем новембра 2007. прешао је 25 милијарди долара. Ако је утешно, примећује, не расте државни, али увећава се дуг привреде и грађана. А све то прати пад конкурентности, расте увозна зависност привреде и све су већи девизни издаци за његово сервисирање. Србија је, према налазу главног економисте Европске банке за обнову и развој, који је објављен у новембру прошле године, у групи шест земаља у транзицији које су "најрањивије" на финансијску кризу у развијеним земљама, која ће, по свему судећи, дуже трајати. А нама треба убрзанији развој, више радних места и много већи извоз. Са толиким задуживањем и дефицитом на све стране то није баш изводљиво. Бар не на дуже стазе.

--------------------------------------------------------------------------

Стижу високе рате

Скроман реалан раст БДП-а, према мишљењу Ковачевића, осенчен је и чињеницом да је спољни дуг и поред отписа око 4,5 милијарде и превременог враћања 1,34 милијарде долара повећан са 10,83 милијарде долара, колико је износио крајем 2000, на око 25 милијарди долара крајем новембра 2007. У 2000. години Србија је по становнику имала спољни дуг од 1.444, а крајем 2007. прећи ће 3.400 долара. Наредних година стижу на наплату високе рате које ће ускоро надмашити три па и четири милијарде долара годишње и биће вишеструко веће од оних које смо измиривали у првих пет година овог века.