Прави кров за прачовека

Доњи Милановац – На великом градилишту на локалитету чувеног праисторијског налазишта Лепенски вир, код Доњег Милановца, пројектанти, градитељи и инвеститор окупили су се 17. септембра да се договоре о даљем току градње трајног заштитног крова. Сачињен од неуништивог провидног лексана, баш као и зидови нове грађевине, он ће дугорочно штитити све што је овде 1966. године сензационално откривено и што четири деценије чами под импровизованом надстрешницом од салонита, на црвоточним дрвеним стубовима.

Већ су, на велику радост свих у овом подухвату, постављена четири моћна носећа челична лучна стуба, од укупно шест, распона око 50 метара и појединачне тежине 27 тона. Под великим нагибом, они спајају бетонске надзиде дуж стрме дунавске обале и надзиде дуж бреговитог узвишења. На импресивне носеће челичне лукове монтери моћним дизалицама увелико постављају мрежасту конструкцију која ће носити кров од лексана.

Радују се пројектанти Марија Радан-Јовин и Синиша Темерински, из Републичког завода за заштиту споменика културе, који дуго, већ седам година, пројектују ово заштитно здање. Не мање, чини се, радује се и др Горан Петковић, државни секретар у Министарству економије и регионалног развоја. А њима су се овде, заједно с новинарима, придружили и председник мајданпечке општине Драган Поповић и директор мајданпечке Туристичке организације Весна Мандић.

Представник инвеститора др Горан Петковић каже да ће ове године у пројекат заштите из Националног инвестиционог плана бити уложено 190 милиона, а идуће године још 180 милиона динара. Биће довољно да се радови потпуно окончају до краја идуће године. Ово је тренутно највећа инвестиција државе Србије у туризам. И културу, истовремено. Те две гране ће се овде у Ђердапу наредних година интензивно преплитати, у корист и једне и друге.

– На око 4.000 квадратних метара, испод трајног заштитног крова, неће се наћи само огњишта прачовека и његове куће, већ и музеј, и амфитеатар, а дуж бетонских зидова, који носе челичну конструкцију, биће постављене витрине са археолошким материјалом – каже пројектант архитекта Марија Јовин. – До сада је доста урађено. Радовала бих се, бескрајно, да покојни академик Драгослав Срејовић може све ово да види. Много је страховао да ће његово животно откриће пропасти због нашег дугогодишњег немара.

Радује што ће најстарије станиште прачовека у Европи, под новом заштитом, већ крајем идуће године бити отворено за туристе. Посетиоцима ће тада бити доступне све археолошке збирке, али и неке биолошке, одавно спаковане у сандуке. Многи експонати под кровом и у зидовима од лексана биће први пут изложени. Биће изложена и већина познатих камених скулптура Лепенаца, каквих нема нигде у свету.

Може се очекивати да ће се број посетилаца локалитету од 30.000 годишње вишеструко увећати, већ од 2011. године. Томе треба да допринесу и други садржаји који ће, према пројекту заштите и уређења археолошког локалитета, наредних година обогатити туристичку понуду Лепенског вира и Мајданпека. На обали Дунава, у непосредној близини локалитета, биће изграђени пристаниште, центар са смештајем за око 150 посетилаца и уређеним паркингом, а ту ће бити и међународна истраживачка станица.