Саслушање видео-линком

На последњем главном претресу који се пред Окружним судом у Београду води против Сретена Јоцића – Јоце Амстердама због оптужби да је Бојана Милосављевића и Миодрага Продановића 1995. године подстрекао на убиство Горана Марјановића, тужилац је предложио да се сведок Зоран Ђорђевић саслуша путем видео-линка. У случају да предлог буде усвојен, сведок за кога се спекулише да би могао да буде кључан у овом поступку, не би био присутан у судници.

– По правилу, а у складу са начелом контрадикторности и јавности кривичног поступка, сведоци морају да буду физички присутни у судници и у њој дају свој исказ да би по завршетку давања исказа, странкама у поступку било омогућено да постављају питања и стављају примедбе на његово сведочење. Међутим, ако није могуће обезбедити присуство сведока или оштећеног на главном претресу, њихово саслушање може да се обави путем видео-конференцијске везе. Оваква, другачија могућност саслушања сведока и оштећених на главном претресу, односно овај изузетак од правила, уведен је Законом о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине и у сузбијању организованог криминала – објашњава Ивана Рамић, портпарол Окружног суда у Београду.

Одредбама Законика о кривичном поступку, које су ступиле на снагу 2006. године, оваква могућност уведена је и у редовним кривичним поступцима. Према речима Рамићеве, увођењем овакве могућности препознаје се интенција законодавца да се, с једне стране, осавремени процесно право у делу који се односи на техничка достигнућа, али и да се, с друге стране, а што је важније, поступак доказивања учини бржим и ефикаснијим.

– Да би се дозволило сведочење путем видео-линка неопходно је утврдити да није могуће обезбедити присуство сведока или оштећеног, односно да је спречен или да има оправдан разлог због кога није спреман да дође у суд. Затим, да је исказ тог сведока довољно значајан да би било неправедно поступак наставити без њега. Наравно, оптужени не сме да трпи штету због оваквог начина давања исказа. Уколико се укаже потреба, увек постоји могућност да се посегне за непосредним саслушањем сведока – наводи Рамићева.

Приликом оваквог сведочења, сведок или оштећени своје исказе дају директно, а пошто заврши, странке у поступку могу да му постављају питања. Ово је, објашњава портпарол београдског Окружног суда, много боље него да се, у одсуству сведока, чита његов ранији исказ (уколико је дат) или да се одреди саслушање сведока путем делегираног судије, што су могућности које предвиђа Закон о кривичном поступку. После саслушања сведока путем видео-линка, суд по предлогу странака или по сопственој иницијативи, може да одлучи да се сведок непосредно саслуша.

– У пракси Окружног суда, могућност саслушања видео-конференцијском везом коришћена је више пута у кривичним поступцима који се воде пред Већем за ратне злочине. Тако су, током поступка који се воде пред нашим или судом неке друге земље, видео-конференцијске везе успостављене са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију, судовима у Хрватској и Босни. У поступку који се водио пред Посебним одељењем за организовани криминал против оптужених за убиство премијера Зорана Ђинђића на овај начин саслушани су вештаци Института за криминалистичку технику из Висбадена. Видео-конференцијска веза, том приликом, била је брзине 512 килобита у секунди, успостављена је коришћењем осам телефонских линија, саслушање је видео и аудио снимано, а обезбеђен је био и симултани превод. На сличан начин саслушани су и вештаци лабораторије ФБИ – Квантико у Вашингтону у поступку који се води у вези са расветљавањем околности под којима су настрадали војници Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић, октобра 2004. године у топчидерској касарни. Такође, путем видео-линка су у поступку против Дејана Симића, бившег вицегувернера НБС и Владана Заграђанина, члана СПС, саслушавани сведоци из Израела – наводи портпарол београдског Окружног суда.

Да би могла да се успостави видео-конференцијска веза неопходна је адекватна техничка опрема. Овакву опрему, наводи Рамићева, Окружни суд поседује у обе своје зграде, у Палати правде и згради такозваног Специјалног суда у Устаничкој улици. Видео-конференцијска веза успоставља се преко ISDN линије, а када се успостави и почне саслушање, сви присутни у судници виде сведока на екранима који се налазе у судници. Глас се преноси преко звучника или слушалица. Слика и тон се емитују у реалном времену, односно онда када се саслушање и обавља. Такође, и сведок где год да се налази, у реалном времену види слику и чује тон из Београда. По окончању поступка сведоку могу да се постављају питања која он чује истог тренутка и на која одговара на исти начин као да је у судници.

– Саслушање се одвија на исти начин и истим редоследом као да је сведок присутан. То значи да се сведок најпре позове да изнесе све што му је познато о предмету, а потом му се постављају питања ради проверавања, допуне и разјашњења – завршава Рамићева.