Грчки политичари пред лицем нације

Од нашег дописника
Атина, 20. септембра – Грци су још од почетка викенда стално поред ТВ екрана! Грозничаво навијање и ишчекивање медаље у кошарци замењује у понедељак ТВ дебата лидера свих шест партија које излазе на ванредне изборе. У уторак, премијер Костас Караманлис и лидер опозиционих социјалиста Јоргос Папандреу излазе на одвојени ТВ дуел. За нацију која није баш навикла на овакав вид политичке агитације, то је превише узбуђења, и – одједном.

Остало је, међутим, мало времена и простора до пресудног 4. октобра. До сада владајућа Нова демократија се, иако је расположење Грка у последње време на страни социјалиста и то са читавих шест одсто разлике, нада да ће им нација још једном дати нови мандат и указати поверење Караманлису... Треће за пет и по година владавине, у којима су се конзервативци суочили са економском али и кризом у сопственим редовима, били саставни део скандала који су премијера приморавали на промене у кабинету... Били оправдано или не изложени критикама због социјалне политике, опште безбедности нације после незапамћеног таласа насиља крајем прошле и почетком ове године, због недоследности у борби са тероризмом, решавања проблема имиграната и, коначно, трагичних и катастрофалних пожара који су два пута били непосредни повод да се расписују превремени избори.

Победи се надају и социјалисти којима је у међувремену порасла популарност, али не и до процента који би им у случају тријумфа гарантовао лежерно формирање већинске владе. ПАСОК, који се већ дуги низ година искушавао на власти, уколико се врати, обећава да ће смањити незапосленост, извући земљу из кризе, плате и пензије повећати сразмерно расту инфлације, издвајање средстава за образовање, довести до краја решавање проблема имиграната.

Папандреу за разлику од Караманлиса обећава оно што је лепше за уши јер премијер нуди тежак пут ка решавању укупних проблема, нимало ружичасти период са смањењем плата у јавном сектору, у свим државним институцијама, стезање каиша и контролу потрошње. Он не може да обећава оно чега нема јер зна какво је стање у државној каси, зна да је рупа у буџету двадесет милијарди евра, да је дефицит већ два пута већи од дозвољеног у ЕУ, незапосленост 15 процената, губици у туризму још до краја неизвесни... Ако поново дође на власт, за Караманлиса се стање у каси неће у међувремену променити. Папандреу, уколико победе социјалисти, увек може да преполови обећања и каже да су претходници оставили дугове и празне рачуне.

Грци су свесни сложености ситуације у којој се налазе и озбиљности одлуке коју треба да донесу. Свесни су и чињенице да се две водеће партије, у суштини, превише не разликују и да, у исто време, нико не може нити да основано обећа а још мање да већ сутра гарантује бољи стандард. Отуда и потпуна неизвесност око резултата гласања и истинске предности једних или других на сам дан избора. Опште су процене да ниједна партија неће освојити довољно гласова да би могла да формира јаку владу, или чак владу уопште у парламенту са 300 места у коме је, и до сада, Караманлис имао само једног посланика више. 

Од ТВ дебате се очекује да буде последњи подстрек једнима или другима. Лидери свих шест партија, које су у трци, у понедељак увече ће, по строго утврђеном сценарију, одговарати на питања новинара. У уторак се директно сучељавају Караманлис и Папандреу. Како је прецизно саопштено, у једноипочасовној дебати сви имају једнаке услове: тачно одређену минутажу, камере их снимају на исти начин и из истог угла, нема реклама, никаквих прекида, петнаест минута пре и после директне емисије на ТВ нема политичке агитације... Излагање је подељено у шест области: економска ситуација и економски раст, социјална политика и образовање, јавна администрација, развој и инфраструктура и спољна политика.

Нико не очекује да ће чути нешто ново. На предизборним скуповима који су одржавани претходне недеље, све партије отвориле су карте, сви лидери су саопштили програме за које се залажу. Нису могла да се сакрију међусобна али и унутрашња партијска трвења, очигледна политичка нервоза... Јасно је да је у основи свега социјална нервоза која је у Грчкој све очигледнија и све присутнија, са малим закашњењем у односу на остале европске земље у којима је економска криза већ завладала. У том контексту, с обзиром да је свима маневарски простор битно сужен и ограничен, чини се да су на овим изборима све партије у много тежој ситуацији него на претходним. Ипак, најтеже је нацији, Грцима који треба да гласају!