Grčki političari pred licem nacije

Od našeg dopisnika
Atina, 20. septembra – Grci su još od početka vikenda stalno pored TV ekrana! Grozničavo navijanje i iščekivanje medalje u košarci zamenjuje u ponedeljak TV debata lidera svih šest partija koje izlaze na vanredne izbore. U utorak, premijer Kostas Karamanlis i lider opozicionih socijalista Jorgos Papandreu izlaze na odvojeni TV duel. Za naciju koja nije baš navikla na ovakav vid političke agitacije, to je previše uzbuđenja, i – odjednom.

Ostalo je, međutim, malo vremena i prostora do presudnog 4. oktobra. Do sada vladajuća Nova demokratija se, iako je raspoloženje Grka u poslednje vreme na strani socijalista i to sa čitavih šest odsto razlike, nada da će im nacija još jednom dati novi mandat i ukazati poverenje Karamanlisu... Treće za pet i po godina vladavine, u kojima su se konzervativci suočili sa ekonomskom ali i krizom u sopstvenim redovima, bili sastavni deo skandala koji su premijera primoravali na promene u kabinetu... Bili opravdano ili ne izloženi kritikama zbog socijalne politike, opšte bezbednosti nacije posle nezapamćenog talasa nasilja krajem prošle i početkom ove godine, zbog nedoslednosti u borbi sa terorizmom, rešavanja problema imigranata i, konačno, tragičnih i katastrofalnih požara koji su dva puta bili neposredni povod da se raspisuju prevremeni izbori.

Pobedi se nadaju i socijalisti kojima je u međuvremenu porasla popularnost, ali ne i do procenta koji bi im u slučaju trijumfa garantovao ležerno formiranje većinske vlade. PASOK, koji se već dugi niz godina iskušavao na vlasti, ukoliko se vrati, obećava da će smanjiti nezaposlenost, izvući zemlju iz krize, plate i penzije povećati srazmerno rastu inflacije, izdvajanje sredstava za obrazovanje, dovesti do kraja rešavanje problema imigranata.

Papandreu za razliku od Karamanlisa obećava ono što je lepše za uši jer premijer nudi težak put ka rešavanju ukupnih problema, nimalo ružičasti period sa smanjenjem plata u javnom sektoru, u svim državnim institucijama, stezanje kaiša i kontrolu potrošnje. On ne može da obećava ono čega nema jer zna kakvo je stanje u državnoj kasi, zna da je rupa u budžetu dvadeset milijardi evra, da je deficit već dva puta veći od dozvoljenog u EU, nezaposlenost 15 procenata, gubici u turizmu još do kraja neizvesni... Ako ponovo dođe na vlast, za Karamanlisa se stanje u kasi neće u međuvremenu promeniti. Papandreu, ukoliko pobede socijalisti, uvek može da prepolovi obećanja i kaže da su prethodnici ostavili dugove i prazne račune.

Grci su svesni složenosti situacije u kojoj se nalaze i ozbiljnosti odluke koju treba da donesu. Svesni su i činjenice da se dve vodeće partije, u suštini, previše ne razlikuju i da, u isto vreme, niko ne može niti da osnovano obeća a još manje da već sutra garantuje bolji standard. Otuda i potpuna neizvesnost oko rezultata glasanja i istinske prednosti jednih ili drugih na sam dan izbora. Opšte su procene da nijedna partija neće osvojiti dovoljno glasova da bi mogla da formira jaku vladu, ili čak vladu uopšte u parlamentu sa 300 mesta u kome je, i do sada, Karamanlis imao samo jednog poslanika više. 

Od TV debate se očekuje da bude poslednji podstrek jednima ili drugima. Lideri svih šest partija, koje su u trci, u ponedeljak uveče će, po strogo utvrđenom scenariju, odgovarati na pitanja novinara. U utorak se direktno sučeljavaju Karamanlis i Papandreu. Kako je precizno saopšteno, u jednoipočasovnoj debati svi imaju jednake uslove: tačno određenu minutažu, kamere ih snimaju na isti način i iz istog ugla, nema reklama, nikakvih prekida, petnaest minuta pre i posle direktne emisije na TV nema političke agitacije... Izlaganje je podeljeno u šest oblasti: ekonomska situacija i ekonomski rast, socijalna politika i obrazovanje, javna administracija, razvoj i infrastruktura i spoljna politika.

Niko ne očekuje da će čuti nešto novo. Na predizbornim skupovima koji su održavani prethodne nedelje, sve partije otvorile su karte, svi lideri su saopštili programe za koje se zalažu. Nisu mogla da se sakriju međusobna ali i unutrašnja partijska trvenja, očigledna politička nervoza... Jasno je da je u osnovi svega socijalna nervoza koja je u Grčkoj sve očiglednija i sve prisutnija, sa malim zakašnjenjem u odnosu na ostale evropske zemlje u kojima je ekonomska kriza već zavladala. U tom kontekstu, s obzirom da je svima manevarski prostor bitno sužen i ograničen, čini se da su na ovim izborima sve partije u mnogo težoj situaciji nego na prethodnim. Ipak, najteže je naciji, Grcima koji treba da glasaju!