Европљани деле ирске сумње

Од нашег сталног дописника
Брисел, 21. септембра – Непуне две недеље уочи понављања референдума о ратификацији Лисабонског уговора у Републици Ирској, резултати истраживања јавног мњења говоре да ће овога пута већина гласача (53 одсто) заокружити „да”, али судећи према расположењу у неким другим државама ЕУ, ступање на снагу овог акта још није сасвим извесно. Британци најављују да ће ипак и они расписати референдум упркос томе што су тамошња влада и парламент већ одобрили ратификацију „Лисабона”, док чешки председник Вацлав Клаус и даље упорно одлаже ратификацију коју су такође одобрили влада и парламент.

Дејвид Камерон (41), лидер британских конзервативаца који је већ виђен као будући премијер, обећао је референдум када дође на власт(избори ће највероватније бити одржани у мају 2010. године) под условом да Лисабонски уговор до тада не ступи на снагу. Управо то може бити „опасна веза” између Клаусовог одлагања и евентуалног референдума у Британији, због које је Никола Саркози, председник Француске, упозорио Чехе прошле недеље на самиту у Бриселу да ће бити „суочени са последицама” даљег одлагања уколико Ирци 2. октобра изгласају „да”.

Према изјавама неименованих званичника ЕУ, француски председник био је веома љут због најаве Јана Фишера, чешког премијера Прага да ратификација уговора може бити задуго одложена. „Побеснео је и оценио да је став Прага скандалозан и неприхватљив. Саркози је озбиљно упозорио чешке званичнике”, навео је дипломата ЕУ.

У званичној изјави Саркози је потврдио да неће бити толерантан према даљој „опструкцији” акта који би требало да омогући суштинску институционалну реформу Уније. „Нема говора о томе да ћемо прихватити да останемо на ’ничијој земљи’ са Европом без институција кадрих да се ухвате у коштац са кризом”, казао је Саркози.

Ако би Клаус ипак убрзо потписао ратификацију, како му је саветовао Саркози, то би Камерону сузило маневарски простор, али није извесно да би он одустао од референдума, пре свега због унутрашњег политичког притиска и незваничних показатеља који говоре да је око 70 одсто Британаца против „Лисабона”. Евентуални референдум под тим условима аналитичари већ оцењују као изјашњавање о останку Британије унутар Европске уније, а не о „Лисабону”. На све то Камерон је само рекао да не би хтео „да остане на томе”, док су неименовани извори из табора конзервативаца навели, како преноси британска штампа, да су били „веома јасни” и да „Чеси знају шта се од њих очекује”.

Премијер Италије Силвио Берлускони размотрио је могућност да Ирци поново кажу „не” Лисабону (централизацији ЕУ) и предложио оснивање „језгра Европе” које ће примењивати уговор. „Ако уговор о реформама ЕУ не буде прошао, биће неопходно да темељно преиспитамо функционисање ЕУ и створимо језгро земаља које ће деловати и мимо консензуса. Европа не може истински да одлучује, јер одлуке морамо да доносимо једногласно и то не може да се настави”, казао је Берлускони по повратку са бриселског самита у Рим. Политичари и експерти који подржавају ову идеју описују „језгро Европе” као нову развијенију организацију називајући је „европска федерација” и објашњавају да би она требало да функционише упоредо са постојећом Европском унијом.

Упркос оптимистичним, али реалним најавама ирског премијера Брајана Кауена да ће његови сународници најзад прихватити „Лисабон”, у Бриселу овога пута ништа не желе да препусте случају. Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије, који тек што је добио још један петогодишњи мандат, провео је викенд у Даблину покушавајући да објасни Ирцима зашто треба да гласају „за” и наводећи да промотори негативне кампање обмањују грађане Ирске.

„Видео сам неке памфлете који су потпуно нечасни, како интелектуално, тако и политички. Они се служе лажима, голим лажима. Покушавају да рашире страх, а ја не волим страх, већ чињенице. Легитимно је имати другачије мишљење и нико није приморан да мисли исто, али молим вас немојте да изврћете чињенице, говорећи например да уговор предвиђа висину минималног личног дохотка у Европи, а тога једноставно нема у уговору”, казао је поред осталог Барозо за ирске медије. Он је прошлогодишњи неуспех референдума оценио као последицу недовољне упућености ирских гласача у садржај „Лисабона”.