Evropljani dele irske sumnje

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 21. septembra – Nepune dve nedelje uoči ponavljanja referenduma o ratifikaciji Lisabonskog ugovora u Republici Irskoj, rezultati istraživanja javnog mnjenja govore da će ovoga puta većina glasača (53 odsto) zaokružiti „da”, ali sudeći prema raspoloženju u nekim drugim državama EU, stupanje na snagu ovog akta još nije sasvim izvesno. Britanci najavljuju da će ipak i oni raspisati referendum uprkos tome što su tamošnja vlada i parlament već odobrili ratifikaciju „Lisabona”, dok češki predsednik Vaclav Klaus i dalje uporno odlaže ratifikaciju koju su takođe odobrili vlada i parlament.

Dejvid Kameron (41), lider britanskih konzervativaca koji je već viđen kao budući premijer, obećao je referendum kada dođe na vlast(izbori će najverovatnije biti održani u maju 2010. godine) pod uslovom da Lisabonski ugovor do tada ne stupi na snagu. Upravo to može biti „opasna veza” između Klausovog odlaganja i eventualnog referenduma u Britaniji, zbog koje je Nikola Sarkozi, predsednik Francuske, upozorio Čehe prošle nedelje na samitu u Briselu da će biti „suočeni sa posledicama” daljeg odlaganja ukoliko Irci 2. oktobra izglasaju „da”.

Prema izjavama neimenovanih zvaničnika EU, francuski predsednik bio je veoma ljut zbog najave Jana Fišera, češkog premijera Praga da ratifikacija ugovora može biti zadugo odložena. „Pobesneo je i ocenio da je stav Praga skandalozan i neprihvatljiv. Sarkozi je ozbiljno upozorio češke zvaničnike”, naveo je diplomata EU.

U zvaničnoj izjavi Sarkozi je potvrdio da neće biti tolerantan prema daljoj „opstrukciji” akta koji bi trebalo da omogući suštinsku institucionalnu reformu Unije. „Nema govora o tome da ćemo prihvatiti da ostanemo na ’ničijoj zemlji’ sa Evropom bez institucija kadrih da se uhvate u koštac sa krizom”, kazao je Sarkozi.

Ako bi Klaus ipak ubrzo potpisao ratifikaciju, kako mu je savetovao Sarkozi, to bi Kameronu suzilo manevarski prostor, ali nije izvesno da bi on odustao od referenduma, pre svega zbog unutrašnjeg političkog pritiska i nezvaničnih pokazatelja koji govore da je oko 70 odsto Britanaca protiv „Lisabona”. Eventualni referendum pod tim uslovima analitičari već ocenjuju kao izjašnjavanje o ostanku Britanije unutar Evropske unije, a ne o „Lisabonu”. Na sve to Kameron je samo rekao da ne bi hteo „da ostane na tome”, dok su neimenovani izvori iz tabora konzervativaca naveli, kako prenosi britanska štampa, da su bili „veoma jasni” i da „Česi znaju šta se od njih očekuje”.

Premijer Italije Silvio Berluskoni razmotrio je mogućnost da Irci ponovo kažu „ne” Lisabonu (centralizaciji EU) i predložio osnivanje „jezgra Evrope” koje će primenjivati ugovor. „Ako ugovor o reformama EU ne bude prošao, biće neophodno da temeljno preispitamo funkcionisanje EU i stvorimo jezgro zemalja koje će delovati i mimo konsenzusa. Evropa ne može istinski da odlučuje, jer odluke moramo da donosimo jednoglasno i to ne može da se nastavi”, kazao je Berluskoni po povratku sa briselskog samita u Rim. Političari i eksperti koji podržavaju ovu ideju opisuju „jezgro Evrope” kao novu razvijeniju organizaciju nazivajući je „evropska federacija” i objašnjavaju da bi ona trebalo da funkcioniše uporedo sa postojećom Evropskom unijom.

Uprkos optimističnim, ali realnim najavama irskog premijera Brajana Kauena da će njegovi sunarodnici najzad prihvatiti „Lisabon”, u Briselu ovoga puta ništa ne žele da prepuste slučaju. Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, koji tek što je dobio još jedan petogodišnji mandat, proveo je vikend u Dablinu pokušavajući da objasni Ircima zašto treba da glasaju „za” i navodeći da promotori negativne kampanje obmanjuju građane Irske.

„Video sam neke pamflete koji su potpuno nečasni, kako intelektualno, tako i politički. Oni se služe lažima, golim lažima. Pokušavaju da rašire strah, a ja ne volim strah, već činjenice. Legitimno je imati drugačije mišljenje i niko nije primoran da misli isto, ali molim vas nemojte da izvrćete činjenice, govoreći naprimer da ugovor predviđa visinu minimalnog ličnog dohotka u Evropi, a toga jednostavno nema u ugovoru”, kazao je pored ostalog Barozo za irske medije. On je prošlogodišnji neuspeh referenduma ocenio kao posledicu nedovoljne upućenosti irskih glasača u sadržaj „Lisabona”.