Десетоструко веће казне за загађиваче

Садашњи закон прописује казне за неодговорно понашање према животној средини, али пракса показује да су у претходних десет година само две, три фирме кажњене, иако је еколошких акцидената са озбиљним последицама било много више. Министарство заштите животне средине решило је да прекине с том праксом. Наредне године, изменом Закона о заштити животне средине, предвиђене су десетоструко веће казне за загађиваче. Најблажа казна за физичко лице сада износи 5.000, за правно лице 30.000 динара. Саша Драгин, министар животне средине, каже да повећање казни нема за циљ да пуни буџет, већ да они који загађују схвате да је за њих много боље да уграде системе за пречишћавање него да плаћају казне. Управо ових дана фирме "Џервин", "Џерси" и "Стокоимпекс" уградиле су уређаје за пречишћавање отпадних вода. Монтирање система за пречишћавање уследило је пет месеци након забране рада овим предузећима из чијих погона је исцурила повећана количина амонијака, због чега је летос дошло до великог угинућа рибе у Сврљишком и Белом Тимоку.

Драгин је истакао да је ово позитиван пример који указује на промену свести у односу на животну средину и потребу да се заштите наше реке. Чињеница је да око 80 одсто производних погона нема пречишћиваче отпадних вода. Он је упозорио да је крајње време да се обезбеди новац за ту намену. Министар је навео пример наших суседа Румуна који сада морају да издвоје око пет милијарди евра за уградњу уређаја за пречишћавање отпадних вода. Ову обавезу морају да испуне веома брзо пошто то од њих захтева Европска унија.

Имајући у виду ово искуство, требало би много више и брже да порадимо на томе и што пре покренемо акцију за подизање еколошке свести, поручио је министар. Министарство заштите животне средине сачинило је списак 243 највећа загађивача животне средине. Ови загађивачи ће до 2015. године морати да прибаве интегрисану еколошку дозволу за рад. "Основно право сваког грађанина Србије је да живи у здравом животном окружењу", истакао је Драгин.

Како због високих температура, тако и због неодговорних фабрика, летос је  велики број река био загађен што је изазвало помор риба. Највеће угинуће десило се у јануару прошле године на Хидроелектрани Ђердап 2, када приликом ремонта водопривредног објекта није обезбеђена заштита рибљег фонда, односно није спречен улаз рибе у доводне, турбинске и друге канале.

После тога уследила је серија угинућа риба у рекама Србије. До помора рибе дошло је у Тимоку, Деспотовици, Топлици 1 и Топлици 2, Великој Морави, Скрапежу, Турији, Каналу Лисичији јарак и Тиси.

"Републички инспектори су санкционисали ове загађиваче. Требало би истаћи да се први пут догодило да је одговорно лице приведено због непоштовања решења које је донела републичка инспекција", казао је Драгин.