Рат конкурената или сукоб интереса

Приватне агенције упутиле су Влади Србије протест што се и у овој години наставља финансирање Танјуга државним парама. Том праксом, кажу, влада нарушава принцип равноправности медија. Финансирање једне агенције, "а да при томе нису дефинисане услуге које се за тај новац обављају, нити је јавно истакнута понуда за такве услуге за које би у таквим случајевима могли конкурисати и други медији", сматрају оставштином једнопартијског режима и примером кршења Закона о заштити од конкуренције. За финансирање новинске агенције Танјуг ове године обезбеђено је 132 милиона динара или за трећину мање од лањског износа. Лука Мичета, генерални директор Танјуга, сматра да ће та рестрикција довести до ликвидације и уништења агенције.

Јањићево појашњење да 132 милиона динара нису мале паре, да је држава додатно обезбедила од 35 до 40 милиона динара за социјални програм (за 70 запослених који одлазе из Танјуга), као и да постоје и друга средства на која ова и друге две агенције Бета и Фонет могу да рачунају ако конкуришу за одређене пројекте – није умирило духове.

– Однос државе према агенцијском новинарству у Србији актуелан је још од смене власти 2000. Уместо да се, као и у другим областима, и овде ушло у трансформацију државних предузећа и тако створили равноправни услови за све агенције, држава је наставила да финансира Танјуг. Буџетским финансирањем Танјуга држава остварује утицај на ту агенцију и фаворизује на тржишту кућу који има дампинг цене и директно угрожава рад приватних новинских агенција – каже Зоран Секулић, власник и директор агенције Фонет.

Колико су цене државне агенције повољније, не зна тачно, али о томе сазнаје посредно. Наиме, на понуде које Фонет пошаље корисницима често добија повратне одговоре да је то скупо, јер од Танјуга услуге добијају "упола јефтиније или чак бесплатно".

– Наше цене су компромис између економских и социјалних, али и такве су за многе кориснике високе, посебно ако на другој страни услугу могу да добију будзашто – каже Секулић, наводећи да се "без обзира на квалитет, многи опредељују према цени или агенцији која може да толерише да јој се не плати, што ми не можемо јер немамо никакве резервне фондове".

Шта очекују од најновијег протеста на адресу владе?

– Разговоре с представницима владе, како оне после 5. октобра, тако и све следеће, водимо у континуитету већ седам година и указивали смо на ставове Савета Европе и резолуцију Парламентарне скупштине у којој је позвана Влада Србије да не финансира државну агенцију. Ало, пошто како се ситуација не мења годинама, одлучили смо се за јавни протест – каже први човек Фонета и додаје:

"Надам се да ће то неко да примети у влади и да схвати озбиљније него до сада. Очекујем да се поведе дијалог, ако не унутар владе, онда макар између приватних медија и владе, јер је ситуација неодржива. Не мешамо се у то да ли ће држава да има агенцију или не, али модел директног буџетског финансирања, по мом мишљењу, одавно је превазиђен и држава мора да смисли другачији модел. Да ли ће државну агенцију трансформисати у неку врсту јавног сервиса, а ова да ради бесплатно за крајње кориснике, или ће је трансформисати у неку врсту прес-бироа који ће радити само за потребе државе или ће се државна агенција приватизовати – то су ствари о којима треба да одлучи држава".

Секулић додаје да се протест влади, игром случаја, подударио са оглашавањем директора Танјуга, али садржина отвореног писма Луке Мичете "по реторици, терминологији, порукама не приличи људима који се озбиљно баве новинарством".

За разлику од Бете и Фонета који у овој причи инсистирају на равноправној тржишној утакмици, из Танјуга упорно тврде да је за мање буџетских пара крив помоћник министра културе. Јањић је, како наводе, изнео низ неистина, а "основна неистина јесте да он као државни службеник није у сукобу интереса", односно да свој сувласнички удео у Бети није пренео на друге сувласнике пре доласка у министарство, већ касније. Сматрају да им је Јањић дужан и одговоре на више питање – када је, како и коме пренео своје акције, као и да ли је платио порез на ту трансакцију.

Поводом дилеме да ли је прво постао државни службеник, па тек онда отуђио акције у бившој кући, Јањић каже:

– То није тачно. Да треба да постанем државним службеник сазнао сам 10 дана пре него што сам именован. Дан или два пре одлуке владе отишао сам у Пети општински суд и пренео акције. То се, наравно, није одмах видело на интернету (на сајту Агенције за привредне регистре на који се позива Танјуг, прим М. П.), пошто је ствар процедуре када ће се то појавити на сајту. Имам оверен папир из суда да сам пренос обавио пре него што сам постављен на ово место и смешно је и расправљати о томе.

Као сувласник Бете, имао је удео од 12,5 одсто, а на питање колико је то у динарима, Јањић каже да "нема износа у динарима, јер у Бети нема профита. Оснивачка акта Бете су таква била да нема профита, јер да је тога било и да тамо имам неке паре, никада овде не бих дошао."

Што се тиче протеста других двеју агенција, каже да се те куће већ годинама буне против тога што држава финансира Танјуг, али "држава по Закону о јавном информисању има право да буде оснивач агенције, што представља изузетак пошто држава не може да буде власник медија".

Током ове године предстоји трансформација Танјуга у јавно предузеће. Планира се модел по коме би се из буџета агенцији плаћало пласирање информација активностима државних органа, које не би биле продаване на тржишту него би биле доступне свима, а кад је реч о другоме Танјуг би заједно са другим агенцијама учествовао у трци на тржишту.

--------------------------------------------------------------------------

Јањић: Пиво скупље од оснивачког улога Бете

"Из Бете сам отишао пре шест месеци и те акције нису доносиле новац и дивиденду, јер је по оснивачком акту одређено да новац од остварене дивиденде иде у развој. До сада није било простора за то, јер новинске агенције нису профитабилне", објашњава помоћник министра који се више не сећа колико је 1994. износио оснивачки улог. "Када смо оснивали агенцију, више смо платили пиво које смо попили после, него оснивачки улог", каже Душан Јањић.

Своје акције пренео је Љубици Марковић, директорки Бете, и то, каже, није тајна. Порез на ту трансакцију, за који га Мичета прозива, сматра да и није требало да плати, пошто му о томе адвокат о томе ништа није рекао. Уколико таква обавеза постоји, он мисли да треба да је подмири онај на кога су акције пренете.