Сомбор поново град

Сомбор – На списку 18 општина које ће по новом закону о територијалној организацији Србије постати градови налази се и Сомбор, који ће тако, после 358 година, поново имати тај статус. Сомбор је 17. фебруара 1749. године, повељом царице Марије Терезије, проглашен "слободним краљевским градом", што је привилегија која га је коштала 150.000 форинти у злату. – Статус града представља израз поверења у нашу заједницу, а то ће нам омогућити и да самостално управљамо својим развојем. Такође, отварају нам се нове могућности у раду локалне самоуправе, али и на привредном, инфраструктурном, културном и просветном плану – каже за "Политику" председник општине Јован Славковић.

Иначе, Сомбор је и један од најстаријих градова у Србији. Први пут се помиње 1360. године, као племићки посед Цобор, под називом Цобор сент Михаљ. Кроз историју, био је под турском и аустроугарском влашћу.

Године 1759. основана је Прва граматикална латинска школа, три године касније завршена је изградња цркве Светог Георгија, две године потом и цркве Светог тројства, а 1764. формирана је Служба прве помоћи, која је најстарија у Војводини. Аврам Мразовић је 1778. у Сомбору утемељио "Норму", прву школу за образовање учитеља за словенско становништво на југоистоку Европе. Мало је познато да је овде 1788. године боравио Ђорђе Петровић Карађорђе, да је годину дана касније отворена и прва пошта, и да је 1802. прокопан Велики бачки канал Дунав–Тиса.