Грејање изједају – бактерије

Бор – Чак 97 одсто борских станова и јавних предузећа и установа, што је највиши проценат у Србији, прикључено је на систем даљинског грејања. Но, да би радијатори били топли током предстојеће грејне сезоне, неопходна је гаранција државе да би се обезбедио нови кредит од 70 милиона динара. У том смислу, охрабрује недавна изјава министра за рударство и енергетику да се Борани и Мајданпечани током зиме неће смрзавати, што значи да ће енергената бити довољно и да ће бити репрограмирани дугови „Колубари“ – 145 милиона и ЕПС-у – 200 милиона динара. Овдашња „Топлана“ добављачима и банкама дужна је 600 милиона динара, а како невоље увек долазе „у јату“, велики борски грејни систем напале су бактерије, које га прождиру огромном брзином! Откривене су током лета, а како су потврдиле анализе стручњака београдског Машинског факултета, бактерије које уништавају све што је од метала потичу из техничке воде, коју „Топлана“ и индустријски погони Борског комбината бакра добијају из акумулације Борског језера. Ради се о такозваној гвожђевитој биофлори и бактеријама које се енормно брзо размножавају и уништавају метал много брже од класичне рђе.

– Теоретски, спас би могла да буде својеврсна шок терапија, односно да се кроз грејни систем пусти пара чија би температура била између 100 и 120 степени. Али, то је у пракси неизводљиво, зато што је цевовод дугачак 70 километара, па је немогуће на целој дужини одржати исту температуру. Варијанта са прикључивањем на воду из других извора, јасно је, била би веома скупа – каже за наш лист директор борске „Топлане“ Драган Николић, додајући да ће у помоћ морати да се позове искуство иностраних стручњака који су се у пракси сучелили са оваквим проблемом.

Директор Николић истиче да ситуацију погоршава чињеница да су тренутно неупотребљива и два „Топланина“ котла на угаљ, која су, претпоставља се, нагризле поменуте бактерије, а за репарацију је потребно 11 милиона динара.

Присуство „прождрљивих“ бактерија сада се доводи у везу са чињеницом да је током прошле грејне сезоне било чак 300 случајева пуцања цевоводних инсталација у граду. Стручњаке је нарочито изненадило то што је корозијом нападнут и потпуно нов измењивач топлоте, иначе направљен од чистог челика. Уграђен је крајем прошле године, а „зарђао“ је после четири месеца, што је био и непосредни повод да се „Топлана“ обрати стручњацима Машинског факултета у Београду.

Стојан Тодоровић

-----------------------------------------

Спас кошта 6,8 милиона евра

Дугорочно решење за борску „Топлану“ назире се у робном кредиту који би Борани могли да добију од једне специјализоване немачке банке, која такве кредите већ даје топланама и водоводима у Србији. Борани су поднели захтев за 6,8 милиона евра и већ им је наговештено да ће кредит бити одобрен на отплату од 12 година, са двогодишњим грејс периодом.

Према плану, најпре би био замењен дотрајали цевовод, стар 30 година, као и подстанице, а затим би се увео потпуно компјутеризован систем управљања, који би омогућио да температура буде стабилна и уједначена у свим деловима града, што сада није случај.