Радно место без предрасуде

У мају прошле године објављен је јавни позив за запошљавање особа са инвалидитетом. У Нишу су постигнути прилично скромни резултати, али у овдашњој филијали НСЗ кажу да нису ни очекивали велике резултате, будући да се тешко ослобађамо предрасуда када су у питању особе са неким телесним недостатком, иако су оне у свему осталом равноправне.
При запошљавању ових особа даје се помоћ од сто хиљада динара за опремање радног места, као и рефундирање зараде у висини од 80 процената од просечне месечне зараде. Та помоћ даје се послодавцу годину дана, после чега их прима у радни однос. У Нишу је потписано шеснаест уговора за деветнаест особа.

Особе са инвалидитетом углавном запошљавају приватници.

– Нажалост, постоје велике предрасуде према оваквим лицима. Ако се ради о физичком инвалидитету, особа у колицима има проблема само за посао који подразумева ходање, а за све остале послове је потпуно способна. Обично се мисли да је такво лице само делимично способно или да је неспособно, што је погрешно – истиче Мирјана Јевтић-Петковић, директор нишке филијале НСЗ.

За компјутером ће, рецимо, таква особа радити као и сви остали. Она има само проблем да уђе у организацију где ради и да изађе из ње. Ту су већ направљени видни помаци уклањањем архитектонских препрека на тротоарима и улазима.

– Врло често се погрешно користи израз "лице са посебним потребама". Те особе имају потребе као и сваки други човек, само их задовољавају на специфичан начин. Онај ко може да хода, он ће ходањем стићи до радног места, а онај ко не може да хода, стићи ће на штакама или у колицима, али тамо где стигну, имају исте потребе. Значи, није била специфична њихова потреба већ начин остварења потребе. За све остало су способни – појашњава наша саговорница. Једна таква особа без проблема ради и у кабинету градоначелника Ниша.

По мишљењу Мирјане Јевтић-Петковић, ми у суштини имамо лични страх јер не знамо шта да радимо са особама са инвалидитетом и онда се радије повлачимо. Тако их неправедно стављамо у још једну изолацију, поред већ постојеће. Људи не контактирају са њима, бојећи се да их не повреде.