Валтер дошао у Крсно Поље

Маглај – На последње саборовање Срба из Крсног Поља у Босни и Херцеговини, недалеко од Маглаја, однекуд се појавио Велимир – Бата Живојиновић. Неки шерет одмах примети како је „Валтер дошао да брани Крсно Поље“, као у филму у коме је „Валтер бранио Сарајево“.

– Нити је Валтер дошао да нас брани, јер нема од кога, а нити је однекуд бануо пошто га је у Крсно Поље довео наш земљак, а данас велики Батин пријатељ из Београда. Дошао је у Крсно Поље нама драги човек да се увери како и колико Срби расути по свету воле дедовину – каже Стојан Томић, српски повратник у Крсно Поље.

Срби су у то место почели да се враћају тек 2000. године, када су Бочињу и Бакотиће, комшијска српска села, напустили муџахедини. За многе од оних који су намеравали да се врате, било је касно, јер је већина избеглих и расељених већ саградила куће у својој новој животној и радној средини.

– До те, двехиљадите, пропуштено је много новца који је првих поратних година био намењен повратницима. Данас су се у родни крај вратили само најупорнији, да не кажем они који су завичај волели много више од других – наставља Томић.

Данас је много предратних становника Крсног Поља настањено у Добоју, у Републици Српској. Ту су саградили куће, запослили се. Али, у Крсном Пољу обрађују своја имања и живе од тога. Нема у селу рушевине а да уз њу није бар пластеник.

(/slika2)– Тек у избеглиштву схватили смо колико смо били богати. Схватили смо колико и како добро се могло живети од земље. Данас када је „мука дошла до ока“, заоравамо и оно што никада нисмо и засејавамо културе од чије продаје смо могли далеко боље живети – истиче Томић.

У маглајској општини су обновљене четири православне цркве. Храм светог пророка Илије у самом Маглају прославио је током овогодишњег Илиндана век постојања.... У Крсном Пољу обновљено је стотинак кућа, од којих је много закључано, док је у другима данас тек петнаестина предратних становника овог села. Готово је иста слика и у самом Маглају, граду у коме је пред крај деветнаестог века постојала чак и Српска варош и у њој око три хиљаде Срба.

Ако се изузму Бакотићи, Крсно Поље и Бочиња, села у којима је око пет стотина српских повратника, у самом граду је једва педесетак породица углавном са два старија члана.

– Никаквих проблема данас немамо. Безбедносна ситуација је за сваку похвалу, Баш као и сарадња са локалном влашћу... Брине нас једино наша мука јер је у маглајској општини данас само пет запослених Срба. А без посла нема ни извесније будућности српских повратника – закључује Томић наглашавајући како је у његовом Крсном Пољу током девет повратничких година рођено четворо деце, док је двадесет и двоје старијих умрло, а тридесетак, и то младих људи, после повратка у родни крај, опет отишло у избеглиштво.

Славиша Сабљић

----------------------------------------------------

Прошла и садашња времена

У центру Крсног Поља недавно је подигнута капела. Крст на њеном врху није сметао комшијама. Чини се да су прошла времена када се на мржњи темељила политика и овог дела Босне.

А на турниру у малом фудбалу, и то на стадиону уз ту капелу, играли су заједно Срби и Бошњаци. Једни су током рата били у једном, други у супротном рову. И то на истом ратишту, изнад Старог града у Маглају.