Valter došao u Krsno Polje

Maglaj – Na poslednje saborovanje Srba iz Krsnog Polja u Bosni i Hercegovini, nedaleko od Maglaja, odnekud se pojavio Velimir – Bata Živojinović. Neki šeret odmah primeti kako je „Valter došao da brani Krsno Polje“, kao u filmu u kome je „Valter branio Sarajevo“.

– Niti je Valter došao da nas brani, jer nema od koga, a niti je odnekud banuo pošto ga je u Krsno Polje doveo naš zemljak, a danas veliki Batin prijatelj iz Beograda. Došao je u Krsno Polje nama dragi čovek da se uveri kako i koliko Srbi rasuti po svetu vole dedovinu – kaže Stojan Tomić, srpski povratnik u Krsno Polje.

Srbi su u to mesto počeli da se vraćaju tek 2000. godine, kada su Bočinju i Bakotiće, komšijska srpska sela, napustili mudžahedini. Za mnoge od onih koji su nameravali da se vrate, bilo je kasno, jer je većina izbeglih i raseljenih već sagradila kuće u svojoj novoj životnoj i radnoj sredini.

– Do te, dvehiljadite, propušteno je mnogo novca koji je prvih poratnih godina bio namenjen povratnicima. Danas su se u rodni kraj vratili samo najuporniji, da ne kažem oni koji su zavičaj voleli mnogo više od drugih – nastavlja Tomić.

Danas je mnogo predratnih stanovnika Krsnog Polja nastanjeno u Doboju, u Republici Srpskoj. Tu su sagradili kuće, zaposlili se. Ali, u Krsnom Polju obrađuju svoja imanja i žive od toga. Nema u selu ruševine a da uz nju nije bar plastenik.

(/slika2)– Tek u izbeglištvu shvatili smo koliko smo bili bogati. Shvatili smo koliko i kako dobro se moglo živeti od zemlje. Danas kada je „muka došla do oka“, zaoravamo i ono što nikada nismo i zasejavamo kulture od čije prodaje smo mogli daleko bolje živeti – ističe Tomić.

U maglajskoj opštini su obnovljene četiri pravoslavne crkve. Hram svetog proroka Ilije u samom Maglaju proslavio je tokom ovogodišnjeg Ilindana vek postojanja.... U Krsnom Polju obnovljeno je stotinak kuća, od kojih je mnogo zaključano, dok je u drugima danas tek petnaestina predratnih stanovnika ovog sela. Gotovo je ista slika i u samom Maglaju, gradu u kome je pred kraj devetnaestog veka postojala čak i Srpska varoš i u njoj oko tri hiljade Srba.

Ako se izuzmu Bakotići, Krsno Polje i Bočinja, sela u kojima je oko pet stotina srpskih povratnika, u samom gradu je jedva pedesetak porodica uglavnom sa dva starija člana.

– Nikakvih problema danas nemamo. Bezbednosna situacija je za svaku pohvalu, Baš kao i saradnja sa lokalnom vlašću... Brine nas jedino naša muka jer je u maglajskoj opštini danas samo pet zaposlenih Srba. A bez posla nema ni izvesnije budućnosti srpskih povratnika – zaključuje Tomić naglašavajući kako je u njegovom Krsnom Polju tokom devet povratničkih godina rođeno četvoro dece, dok je dvadeset i dvoje starijih umrlo, a tridesetak, i to mladih ljudi, posle povratka u rodni kraj, opet otišlo u izbeglištvo.

Slaviša Sabljić

----------------------------------------------------

Prošla i sadašnja vremena

U centru Krsnog Polja nedavno je podignuta kapela. Krst na njenom vrhu nije smetao komšijama. Čini se da su prošla vremena kada se na mržnji temeljila politika i ovog dela Bosne.

A na turniru u malom fudbalu, i to na stadionu uz tu kapelu, igrali su zajedno Srbi i Bošnjaci. Jedni su tokom rata bili u jednom, drugi u suprotnom rovu. I to na istom ratištu, iznad Starog grada u Maglaju.