Смењена управа Хрватске електропривреде

Од нашег сталног дописника
Загреб, 23. септембра – После бурне шесточасовне седнице Председништва владајућег ХДЗ-а, затворене за јавност, влада је по кратком поступку сменила целу управу Хрватске електропривреде с њеним првим човеком Иваном Мравком на челу. За новог председника управе ХЕП-а именован је досадашњи државни секретар за енергетику и председник Надзорног одбора ХЕП-а Лео Беговић, а на његову функцију на челу Надзорног одбора долази генерал Крешимир Ћосић.

Смена у ХЕП-у једна је од великих афера које у последње време тресу не само хрватску привреду него због свог значаја и политичку сцену, а убрзано се отварају једна за другом како се примичу председнички избори који ће несумњиво показати тренутни однос снага власти с ХДЗ-ом на челу и опозиције коју предводи СДП.

Агонија управе ХЕП-а траје већ месецима и као својеврсна политичка „сапуница” повлачи се по домаћим медијима открићима о штетним уговорима и сличним малверзацијама тешким милионе евра. До коначне одлуке о смени дошло је после недавне полицијске кривичне пријаве против Мравка због фиктивног запошљавања оперативца ХДЗ-а и повратника из Аустралије Раде Буљубашића, који је примао добру плату у ХЕП-у, а да у њему практично није ништа радио. Био је то, међутим, само врх леденог брега, а како сада ствари стоје Ивану Мравку прети затвор и до 10 година ако се потврде сумње у велике штетне послове и уговоре које истражују надлежни органи.

Између осталог, Мравак се оптужује да је оштетио Хрватску електропривреду за барем 300 милиона куна (око 41 милион евра) преко противзаконитог споразума који је склопио с директором Хрватских цеста 2006. године о куповини електроопреме за неколико аутопутева. Да би замутили тај посао укључили су посредника, фирму „Далековод”, иако је према важећој процедури ХАЦ као инвеститор само требало да затражи прикључење на мрежу ХЕП-а. Све је, наравно, обављено превисоким ценама које је испоставио „Далековод”.

Ивану Мравку се на душу ставља и склапање уговора који су државни буџет оштетили за преко милијарду куна (преко 137 милиона евра), а истовремено прибављали велику имовинску корист другим правним особама, а све то је прикривано у пословним књигама. Колико је од тога остало у приватним џеповима може само да се нагађа, јер вероватно такви пословни потхвати нису рађени само због нечијег пријатељства.

Финансијски стручњаци сада „чешљају” десетак таквих сумњивих уговора, међу којима су највећи прошлогодишња куповина струје по највишој цени на тржишту од 83 евра по мегават-часу и њена препродаја шибенском ТЛМ и мостарском „Алуминију” по цени од 20 евра за мегават-час. Уз остало, како се може чути, истражним органима је у овоме посебно занимљиво зашто је ХЕП преплаћену струју продавао по четири пута мањој цени предузећу из суседне државе.

Таквих „чудних” послова очито има поприлично, али је ништа мање занимљиво да се око судбине управе ХЕП-а и њеног првог човека поделио врх ХДЗ-а, чији је Мравак по свему судећи био „верни војник” и тешко да би такве послове могао да ради само на своју руку. Одмах после објављивања његове смене, наиме, министар пољопривреде Петар Чобанковић новинарима је изјавио како не верује да је Мравак крив за оно за шта га оптужују. У томе му се придружио и потпредседник ХДЗ-а и кандидат за новог председника РХ Андрија Хебранг, тврдећи да се овде ради „једино о континуираним медијским написима”, па су тако и за ову аферу оптужени новинари.

Домаћи медији из својих извора сазнају да је Ивана Мравка бранила „славонска струја” у врху ХДЗ-а с Владимиром Шексом на челу, који сматрају да се ударом на Мравка у ствари покушава рушити сам ХДЗ. Све то само потврђује сумње да смењени челник ХЕП-а није могао сам да доноси одлуке које су га на крају коштале те уносне функције.

Радоје Арсенић