Бензин – ново дипломатско оруђе Пекинга

Софра лидера Г-20 у Питсбургу, окупљених да решавају садашњу фазу глобалне економске кризе, биће, изгледа, политички напета.

Најимућнији учесник Г-20 – Кина стала је домаћину самита, Америци, на жуљ, дан уочи самита у Пенсилванији, тврди „Фајненшел тајмс”

„Кинеске државне компаније овог месеца почеле су да снабдевају Иран бензином, и тренутно подмирују скоро трећину дневних потреба те државе. Овај потез прети да подрије америчку иницијативу за међународно ускраћивање стратешке сировине Ирану због његовог пркосног унапређивања нуклеарног програма”, објавио је јуче угледни британски дневник, позивајући се на изјаве експерата америчке банке Џеј-Пи Морган.

Други светски извозник нафте Иран деценијама кубури са несташицом петродеривата на домаћем тржишту. Девет застарелих иранских рафинерија одавно нису у стању да прераде довољну количину сировине за потребе државе са преко 70 милиона становника. Мањак нафтних деривата је Ахилова пета режима Махмуда Ахмадинежада, тврди „Волстрит џорнал”.

Истовремено, намера иранског председника Махмуда Ахмадинежада да развије „нуклеарни програм у мирнодопске, цивилне сврхе” одавно изазива сумњу широм Запада.

Западни стратези одскора повезују политички притисак на Техеран са истовременим завртањем славине нафтних прерађевина.

Најновија фаза прегањања Запада са Ираном око профила атомског програма Техерана је двофазна: 1. октобра САД, Кина, Русија, Немачка, Француска и Велика Британија требало би да седну са Ахмадинежадом за преговарачки сто – дневни ред предстојећег „нуклеарног самита” још није усаглашен.

Ирански председник Ахмадинежад пристаје на „ отворену дебату о нуклеарној енергији, без речи о сапињању атомских амбиција Техерана”, преноси агенција Ал Џазира. Амерички државни секретар Хилари Клинтон инсистира на томе да прекид развоја нуклеарног програма Ирана мора бити саставни део састанка 1. октобра.

Уколико Запад не буде задовољан исходом разговора са Ираном, касније ове јесени пред Савет безбедности УН могао би се наћи захтев за увођење санкција Техерану. Да би појачао ову претњу, политички естаблишмент Запада већ месецима иза сцене са успехом „обрађује” водеће петрокомпаније у својој сфери утицаја да обуставе испоруке нафтних деривата Ирану.

Ахмадинежад је овог лета нагласио да се „Иранска нација више не плаши никаквих претњи санкцијама. Иран ће ускоро бити у стању да домаћом производњом обезбеди све неопходне количине петродеривата на националном тржишту”, пренела је овог лета полузванична новинска агенција Фарс.

Западњачко махање санкцијама није гурнуло Иран у међународну изолацију.

Ако УН уведу санкције Техерану, Венецуела се већ обавезала да ће Ирану извозити нафтне деривате. Туркменија је објавила да ће ове зиме Ирану повећати испоруке природног гаса са налазишта у Долатабаду. Петросектор Малезије уговорио је са Техераном и Каракасом сарадњу у изградњи заједничке рафинерије на територији Сирије...

Ослобођена западњачких страхова због иранских нуклеарних аспирација, Кина је у међувремену појачала улагања у петросектор државе са десетим доказаним резервама црног злата на свету.

Кинеске државне нафтне компаније SINOPEC и CNPC склопиле су са Техераном уговор тежак четири милијарде долара за модернизацију иранске експлоатације црног злата. Уочи септембарских сусрета Обама–Ђинтао у САД и новембарске посете америчког председника Кини, почеле су да извозе бензин Ирану.

„Кинеска предузећа имају нормалне трговинске односе са Ираном, у сагласности са важећим резолуцијама УН”, пренео је јуче „Фајненшел тајмс” изјаву неименованог кинеског званичника

Вајање нове дипломатске улоге Кине на глобалној сцени обухвата и употребу бензина као новог политичког оруђа.