За реституцију од 102 до 221 милијарде евра

Предлог закона о реституцији требало би да се до краја године нађе пред министрима у Влади Србије. Да ли ће стари власници, који потражују одузету имовину, бити обештећени само новчано или ће се држава одлучити за комбинацију новчане и натуралне реституције биће познато за месец дана када Министарство финансија изађе са финалном верзијом предлога. Зато су јуче по препоруци Савета Eвропе представљена искуства Немачке, Мађарске, Хрватске и Летоније како би се што лакше дошло до оптималног решења за Србију, које не би државу увукло у дуготрајне судске спорове и финансијски је оптеретило.

У овом тренутку Министарство финансија, као писац закона, не фаворизује ниједну опцију, нити има готово решење, каже Слободан Илић, државни секретар.

– Желимо да кроз транспарентан, упоредни и двостепени приступ дођемо до избалансираног модела. Он мора да има три карактеристике: да држава ефикасно испуни своју обавезу, да не доведе до нових судских спорова и неправди и, најзад, да одговара економском потенцијалу земље, имајући у виду да он није велики – нагласио је Илић и додао да доношење овог закона није услов за подношење кандидатуре за чланство у ЕУ.

Уколико буде одлучено да држава новчано обештети старе власнике, она ће то ће учинити емитовањем хартија од вредности.

– Једна од најчешћих варијаната јесте емисија државних обвезница у дужем периоду, али не бих да прејудицирам било каква решења – додао је Илић.

Он није желео да лицитира колико новца је потребно за обештећење и колико би било годишње оптерећење буџета, али је као репер навео стару девизну штедњу на коју из буџета одлази 250 до 300 милиона евра. Од приватизације је иначе прикупљено око 52 до 53 милиона евра, намењених реституцији. Међутим, Пореска управа је на основу 76.000 захтева упућених за повраћај имовине урадила оквирну процену према којој минимални износ за денационализацију износи 102 милијарде, а максимални 221 милијарду евра.

Хрватска је, на пример, обештетила тек половину старих власника од 51.000 поднетих захтева. Они се у тој бившој југословенској републици намирују углавном новчано, и то тако што се даје 25 одсто у новцу, а остатак у обвезницама на 25 година. Према речима Бориса Љубановића, експерта Савета Европе, натурална реституција се примењује само у случају када је држава власник непокретности која треба да буде враћена. Фонд за обештећење је до средине 2003. године исплатио 16, 6 милиона евра у новцу и 14,3 милиона евра у обвезницама.

– Приватизацију у Хрватској спровели смо пре реституције и то је разлог што велики део имовине није могао да буде враћен у натури, будући да је у међувремену дошла у руке трећим лицима. Закон смо донели 1996, али је после бројних измена почео да се примењује тек 2002. године – рекао је Љубановић и додао да ниједна земља у транзицији није економски способна да врати имовину у потпуности.

Али, Мађарска која је закон донела 1991. године старим власницима је доделила компензационе купоне којима су могли да откупљују државне обвезнице и обвезнице предузећа у процесу приватизације. Укупан износ који је држава исплатила по основу реституције је 80 милијарди форинти.

У Немачкој, која се овим проблемом бави од 1990. године, поднето је 2,2 милиона захтева за повраћај некретнина. До сада је потрошено 4,3 милијарде на обештећење 600.000 власника, док је милион захтева одбијено. Ова земља која је применила комбинацију натуралне реституције и новчаног обештећења има више од две хиљаде спорова пред Европским судом за људска права у Стразбуру.

Главни облик реституције у Летонији био је физичко враћање имовине, која мање кошта, а само у одређеним случајевима замењена је приватизационим ваучерима, којих је издато у вредности од 273,5 милиона евра. Реституцију земљишта су спровеле општине, а враћање некретнина су добровољно покретали корисници. Проблеми у спровођењу овог процеса су политичка неслагања, кратки рокови за подношење захтева, као и недостатак информација о процедури.

М. Авакумовић

-----------------------------------------------------------

Протест

Представници мреже за реституцију окупили су се јуче испред палате „Србија” у знак протеста због тога што питање реституције још није увек решено у Србији.

Они су истакли да је нереално усвајање закона о денационализацији до краја године и истакли да би било добро да у раду конференције учествују представници Бугарске, Словеније и Македоније, земаља које имају позитивна искуства у решавању проблема повратка имовине.