Монопол НИС-а не прија возачима

Продужење монопола на увоз деривата у Србију и после 2011. године не одговара само Нафтној индустрији Србије, већ и влади као мањинском власнику ове компаније јер само тако може и даље да контролише цене горива и у великој мери пуни буџет, каже за „Политику” Александар Стевановић, сарадник у Центру за слободно тржиште.

Упитан да ли се и у којој мери Србија, која једнострано примењује Споразум о стабилизацији и придруживању и потписник је ЦЕФТА, обавезала да стави тачку на било коју врсту монопола, Стевановић каже да је више од свега обавезују права грађана на могућност избора различите робе и услуга.

– И од ССП и од ЦЕФТА много је важније какво ће се гориво у Србији производити и точити. Чињеница је да и поред вишегодишњег монопола на увоз деривата држава, као доскорашњи стопостотни власник НИС-а, није ништа учинила да модернизује компанију, иако је новац од уредбе требало да буде искоришћен за те сврхе како бисмо већ сада имали квалитетније и јефтиније гориво – каже Стевановић.

Управо је то довело потрошаче у ситуацију да точе најскупље гориво у окружењу с високим државним захватањима, а при том по квалитету далеко од европског. Чак и БиХ, што раније није био случај, данас има јефтиније и квалитетније нафтне деривате од Србије, иако су им државни намети готово идентични српским, категоричан је он.

Србија се у складу са чланом 28. Прелазног споразума обавезала да постепено прилагодисве државне монополе комерцијалног карактера до истека три године од његовог ступања на снагу како не би постојала дискриминација између држављана Европске уније и Србије кад је реч о условима под којима се роба набавља и продаје.

Позивајући се на те одредбе ССП, Стевановић каже да ће Србија тек потпуном применом тог споразума (у року од три године) имати обавезу укидања монопола, те се слаже с констатацијом да у том смислу НИС може да тражи делимичну а не потпуну либерализацију.

Стевановић се пита зашто грађани Србије не би имали право да као и сви бирају које ће гориво да точе и од кога ће га куповати, тим пре што се и нови власник НИС-а сагласио са тим да ће тржиште бити отворено 1. јануара 2011. године.

Прелазни споразум предвиђа и да од дана ступања на снагу у трговини између ЕУ и Србије неће бити уведене нове царине на увоз или извоз или дажбине које имају исто дејство, нити ће оне које се већ примењују бити повећаване.

Када је реч о Споразуму о слободној трговини у централној Европи (ЦЕФТА), предвиђено је да ће „земље потписнице прилагодити свој државни монопол комерцијалног карактера, или државна трговинска предузећа, у циљу обезбеђивања недискриминације међу предузећима земаља потписница, у погледу услова под којима се роба набавља и пласира на тржишту у складу са правилима СТО”.

Владимир Тодорић, уредник „Правне ревије”, каже да монопол било које врсте мора бити укинут онако како је то предвиђено званичним документом. У супротном, одредбе ССП-а би морале да се мењају, каже он, додајући да увек постоји могућност и да се споразум прекрши, али да за то следе консеквенце, као што је могући прекид преговора о чланству у ЕУ.

На констатацију да Србија једнострано примењује ССП и да заправо до његове ратификације он није на снази, те да немамо ту врсту обавезе према ЕУ, Тодорић каже да то увек може бити добар изговор за оне који хоће да продуже монопол.

– У интересу возача Србије је да имају што јефтиније и квалитетније деривате, а то им једино може омогућити здрава конкуренција – закључује он.