Monopol NIS-a ne prija vozačima

Produženje monopola na uvoz derivata u Srbiju i posle 2011. godine ne odgovara samo Naftnoj industriji Srbije, već i vladi kao manjinskom vlasniku ove kompanije jer samo tako može i dalje da kontroliše cene goriva i u velikoj meri puni budžet, kaže za „Politiku” Aleksandar Stevanović, saradnik u Centru za slobodno tržište.

Upitan da li se i u kojoj meri Srbija, koja jednostrano primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i potpisnik je CEFTA, obavezala da stavi tačku na bilo koju vrstu monopola, Stevanović kaže da je više od svega obavezuju prava građana na mogućnost izbora različite robe i usluga.

– I od SSP i od CEFTA mnogo je važnije kakvo će se gorivo u Srbiji proizvoditi i točiti. Činjenica je da i pored višegodišnjeg monopola na uvoz derivata država, kao doskorašnji stopostotni vlasnik NIS-a, nije ništa učinila da modernizuje kompaniju, iako je novac od uredbe trebalo da bude iskorišćen za te svrhe kako bismo već sada imali kvalitetnije i jeftinije gorivo – kaže Stevanović.

Upravo je to dovelo potrošače u situaciju da toče najskuplje gorivo u okruženju s visokim državnim zahvatanjima, a pri tom po kvalitetu daleko od evropskog. Čak i BiH, što ranije nije bio slučaj, danas ima jeftinije i kvalitetnije naftne derivate od Srbije, iako su im državni nameti gotovo identični srpskim, kategoričan je on.

Srbija se u skladu sa članom 28. Prelaznog sporazuma obavezala da postepeno prilagodisve državne monopole komercijalnog karaktera do isteka tri godine od njegovog stupanja na snagu kako ne bi postojala diskriminacija između državljana Evropske unije i Srbije kad je reč o uslovima pod kojima se roba nabavlja i prodaje.

Pozivajući se na te odredbe SSP, Stevanović kaže da će Srbija tek potpunom primenom tog sporazuma (u roku od tri godine) imati obavezu ukidanja monopola, te se slaže s konstatacijom da u tom smislu NIS može da traži delimičnu a ne potpunu liberalizaciju.

Stevanović se pita zašto građani Srbije ne bi imali pravo da kao i svi biraju koje će gorivo da toče i od koga će ga kupovati, tim pre što se i novi vlasnik NIS-a saglasio sa tim da će tržište biti otvoreno 1. januara 2011. godine.

Prelazni sporazum predviđa i da od dana stupanja na snagu u trgovini između EU i Srbije neće biti uvedene nove carine na uvoz ili izvoz ili dažbine koje imaju isto dejstvo, niti će one koje se već primenjuju biti povećavane.

Kada je reč o Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA), predviđeno je da će „zemlje potpisnice prilagoditi svoj državni monopol komercijalnog karaktera, ili državna trgovinska preduzeća, u cilju obezbeđivanja nediskriminacije među preduzećima zemalja potpisnica, u pogledu uslova pod kojima se roba nabavlja i plasira na tržištu u skladu sa pravilima STO”.

Vladimir Todorić, urednik „Pravne revije”, kaže da monopol bilo koje vrste mora biti ukinut onako kako je to predviđeno zvaničnim dokumentom. U suprotnom, odredbe SSP-a bi morale da se menjaju, kaže on, dodajući da uvek postoji mogućnost i da se sporazum prekrši, ali da za to slede konsekvence, kao što je mogući prekid pregovora o članstvu u EU.

Na konstataciju da Srbija jednostrano primenjuje SSP i da zapravo do njegove ratifikacije on nije na snazi, te da nemamo tu vrstu obaveze prema EU, Todorić kaže da to uvek može biti dobar izgovor za one koji hoće da produže monopol.

– U interesu vozača Srbije je da imaju što jeftinije i kvalitetnije derivate, a to im jedino može omogućiti zdrava konkurencija – zaključuje on.