Књажева воденица

Добриња. Једна реч за име три села, која се нижу једно за другим на падинама планине Маљен: Горња, Средња и Доња. Историја сва три је богата. У Средњој Добрињи давне 1783. године родио се будући књаз српски, Милош Обреновић. По неким подацима тојебило на Тодорову суботу, осамнаестог марта.

Разлог наше посете је била жеља да видимо једну од најстаријих поточара у пожешком крају, ако не и у целој Србији. Направљена је на самом извору Добрињске реке и о њој постоји пуно прича. Једна казује да је ту као деветогодишњи дечак боравио будући књаз српски. Има и оних о вампирима, вилењацима и још свакојаким чудима....

У овом крају је некад било чак једанаест поточара, али их више нема, мељаву брашна су преузели електрични млинови. До пре неколико година, овде је помељар био „Дика воденичар“, али је у међувремену отишао другим пословима. Мада је исправан и може да ради и даље, воденички камен је беспослен. Додуше, деси се да понеко од мештана сам себи самеље који товар жита или кукуруза.

Мада је под заштитом државе као историјски споменик, воденица је препуштена зубу времена, или повременој бризи појединаца. Јаз, тачније водени резервоар, увек је пун воде. Устава је у радном стању. Једино воденичара нема.

Илија Милошевић, нови парох у Горњој Добрињи где се и налази црква Светих апостола Петра и Павла, пошао је са нама да нам покаже пут до древне поточаре. Каже да о њеном историјату довољно говори натпис „За спомен краљ Србије Милан I. 1883 књазу српском Милошу Обреновићу I.”. Мада руинирана, воденица као да чека неке боље дане, а хоће ли наићи – остаје да се види. Можда се неко од надлежних или сами сељани потруде...