Knjaževa vodenica

Dobrinja. Jedna reč za ime tri sela, koja se nižu jedno za drugim na padinama planine Maljen: Gornja, Srednja i Donja. Istorija sva tri je bogata. U Srednjoj Dobrinji davne 1783. godine rodio se budući knjaz srpski, Miloš Obrenović. Po nekim podacima tojebilo na Todorovu subotu, osamnaestog marta.

Razlog naše posete je bila želja da vidimo jednu od najstarijih potočara u požeškom kraju, ako ne i u celoj Srbiji. Napravljena je na samom izvoru Dobrinjske reke i o njoj postoji puno priča. Jedna kazuje da je tu kao devetogodišnji dečak boravio budući knjaz srpski. Ima i onih o vampirima, vilenjacima i još svakojakim čudima....

U ovom kraju je nekad bilo čak jedanaest potočara, ali ih više nema, meljavu brašna su preuzeli električni mlinovi. Do pre nekoliko godina, ovde je pomeljar bio „Dika vodeničar“, ali je u međuvremenu otišao drugim poslovima. Mada je ispravan i može da radi i dalje, vodenički kamen je besposlen. Doduše, desi se da poneko od meštana sam sebi samelje koji tovar žita ili kukuruza.

Mada je pod zaštitom države kao istorijski spomenik, vodenica je prepuštena zubu vremena, ili povremenoj brizi pojedinaca. Jaz, tačnije vodeni rezervoar, uvek je pun vode. Ustava je u radnom stanju. Jedino vodeničara nema.

Ilija Milošević, novi paroh u Gornjoj Dobrinji gde se i nalazi crkva Svetih apostola Petra i Pavla, pošao je sa nama da nam pokaže put do drevne potočare. Kaže da o njenom istorijatu dovoljno govori natpis „Za spomen kralj Srbije Milan I. 1883 knjazu srpskom Milošu Obrenoviću I.”. Mada ruinirana, vodenica kao da čeka neke bolje dane, a hoće li naići – ostaje da se vidi. Možda se neko od nadležnih ili sami seljani potrude...