Нисам Енрике Иглесијас...

Велики број љубитеља музике Петра Граша обрадовала је вест да ће популарни хрватски кантаутор наступити у београдском „Сава центру”, 1. и 2. октобра, а као специјални гости на концертима појавиће се Нина Бадрић и а-капела састав „Кумпањи”. Грашо је у свету поп музике подједнако успешан као аутор и извођач и иза себе има каријеру од деценију и по. Ипак, ово ће бити његови први наступи у српској престоници. Популарни певач за „Политику” каже да му дане до концерата обележавају ишчекивање и позитивна трема.

– Имам онај посебан осећај, као кад неко треба да се сретне са особом до које му је јако стало. Хоћу да дам све од себе, али не бринем пуно како ће испасти концерти, јер имам сјајне музичаре који ме прате и који ми увек дају додатни „ветар у леђа”.

Хрватски музичар познат је не само по доброј песми. Овај стасити Сплићанин својевремено је више од осам година тренирао кошарку и био виђен као нова нада „Југопластике”, такође је познат и као одличан кулинар, а у неколико наврата појавио се у филмовима и ТВ серијама. Питали смо Граша да ли се уметник захваљујући бројним талентима више „расплине” или то, напротив, учврсти његов израз.

– Сматрам да се треба опробати у оном што вам прија, али и истрајати у оном што најбоље радите. Бити отворен према људима, бити свој и нормалан и бити заљубљен у живот најбоље доприноси талентима које поседујете.

Међу бројим именима са којима Грашо већ дуже сарађује нашли су се и ветерани хрватске и некадашње југословенске сцене, Оливер Драгојевић и Арсен Дедић, који су на специфичан начин утицали на Петров препознатљив стил.

– Сама величина тих људи довољна је инспирација. Ја сам одрастао уз Оливерову ауторску музику и музику Зденка Руњића коју је Оливер маестрално интерпретирао. Део тог музичког наслеђа носим у свом генетском коду. О Арсену је излишно и говорити. Ево, баш смо пре неколико дана наступили у Љубљани. Та енергија, асоцијације, досетке, тај хумор проткан финим, топлим нтелектуализмом, то је тешко речима дочарати. Арсен је пун енергије, он је као дечак, иако је ушао у осму деценију живота.

Грашо признаје да не стиже да детаљније прати актуелну хрватску музичку сцену.

– Многе данашње звездице „рођене” су у специјалним емисијама и ријалити шоу програмима. То је нешто што кратко траје, али не искључујем могућност да ће се ту наћи неко ко ће оставити трага. Лично, од млађих генерација нисам приметио неког ко је „уздрмао” сцену, али за то има времена. Поред поменутих ветерана, јако ценим стваралаштво колега који су почињали осамдесетих и деведесетих година прошлог века, пре свега Џибонија.

Петар тренутно ради на материјалу за свој нови албум, на којем ће поред Дедића сарађивати и са Тончијем Хуљићем и још неким познатим хрватским музичарима. А ако се укаже конкретна прилика да сарађује са ауторима из Србије, са задовољством ће је прихватити.

– Нисам стереотипни кантаутор који је затворен у опусу свог рада, отворен сам за нове идеје и сарадњу. Ко зна, можда београдски наступи отворе пут за сарадњу и са неким ауторима из Србије. Ови простори обилују квалитетним уметницима и то треба искористити за добробит музике.

Међу бројим љубитељима музике Петра Граша свакако је највећи број жена. Не без разлога, јер Петар поред доброг гласа поседује и добар стас, а многи кажу и онај специфичан приморски „шмек”, због којег је увек био привлачан супротном полу. Каже да није дозволио да га популарност промени и да је свестан да, као јавна личност, оног тренутка кад изађе на улицу, на неки начин „губи” приватни живот.

– Прошао сам пуно фаза. Фазу кад ми је популарност пријала, па све до момената кад сам желео да ме не препознају на улици. Ипак, временом почнеш да се навикаваш. Многе јавне личности живе живот онако како би волели да их други виде. Ја сам одабрао да будем оно што јесам. Понашам се лежерно и нормално. Е сад, да ли се то неком допада или не, то је индивидуална ствар. Бог ми је подарио висину, али никад се нисам оптерећивао изгледом. Не бих желео да будем неко попут Енрикеа Иглесијаса. Ја не проводим сате у шминкерници пред наступ, не проводим сваки дан у теретани. Све и да хоћу, нисам „талентован” да будем звезда и секс симбол. Ја сам превише комотан да бих стално пазио шта ћу да обучем, да бих имао стално напумпане бицепсе и слично.

Адријан Чолаковић

-------------------------------------------------

Српкиња за снаху? Што да не?

Петар Грашо је на конференцији за новинаре одржаној у среду на питање новинара како оцењује изјаве актуелног градоначелника Сплита Жељка Керума рекао да је то Керумов лични став и да не одражава став људи са тог поднебља.

– Ниједном мом колеги не бих пожелео да се нађе у мојој кожи, мислим да то довољно говори колико се лоше осећам.

Грашо је нагласио да су и он и његова породица увек били изнад политике и да су пријатељи са Србима и свим добрим људима, без обзира на њихову националност. Додаје да би без размишљања прихватио Српкињу за снаху, посебно ако је згодна и ако добро кува.