Кажњавање добрих студената

До уписа у наредну годину студија остао је још који дан, а академци се, према речима Соње Нектаријевић, студента проректора Универзитета у Београду, суочавају са две групе проблема. Прва група тиче се углавном високошколаца Факултета политичких наука и Факултета организационих наука, на којима самофинансирајући студенти који су остварили чак 60 ЕСП бодова не могу да пређу на буџет јер је уписна квота, увећана за 20 одсто, и даље премала да би и они нашли места на државним јаслама. Предност имају буџетски студенти који остваре 48 поена.

– Ово је кажњавање добрих студената. Није фер да буџетски академци у истом статусу уписују наредну годину са освојених 48 бодова, а да самофинансирајући, иако су „очистили” годину, то не могу, као ни да њихов прелазак на буџет зависи од броја неупражњених места која остају после уписа студената са буџета.Чињеница је да су сви самофинансирајући академци који су сакупили 60 бодова ове године били вреднији од својих колега на буџету са 48 бодова – истакла је Нектаријевићева.

Друга група проблема мори студенте техничких и природно-математичких факултета. Закон о изменама и допунама Закона о високом образовању, усвојен почетком прошле школске године, прописује да се број бодова за упис сваке године повећава, али и да факултети смањују оптерећење толико да када минимум постане 60 бодова може да га испуни просечан студент, односно бар 60 одсто академаца. Према подацима којима тренутно располажемо, на техничким и природно-математичким факултетима пролазност је за сада десет одсто.

– Остао је још један рок, па чак и да се после њега дуплира број оних који су стекли услов, 60 одсто пролазности остаје мисаона именица. У најтежем положају су Хемијски, Грађевински, Технолошко-металуршки, али и сви други природно-математички факултети– каже наша саговорница.

Представници студената су на последњем састанку Сената тражили да се због лоше пролазности прихвати модел такозваног збирног уписа године и да сви самофинансирајући академци који суу протекле три године студија сакупили 127 бодова добију могућност да се школују о трошку државе, а академци треће године Филолошког факултета су продекану за наставу доставили своје примедбе.

– Као што сам поменула, закон је прописао да на буџету остају они који у току године сакупе 48 бодова. Управа Филолошког факултета прописала је, међутим, додатне услове, другачије од оних који важе, на пример, наФилозофском, Учитељском, или Електротехничком факултету. Студенти Филозофског четврту годину могу да упишу са 60 бодова из прве и 48 из друге и треће, док студенти на Филолошком статус буџетских студената четврте године могу стећи само са 60 бодова из прве, 60 бодова из друге и 48 из треће – објашњава она.
Ако је неко у првој години сакупио 60 бодова и у другој исто толико, у трећој да би сакупио 48 може да полаже само испите из треће године, који су по правилу обимнији и носе до 12 бодова. Уместо у новембру прошле године, управа Филолошког факултета је студентима ове услове предочила тек у мају, па ће многи трку за останак на буџету изгубити.

И. Ј.