Вековно седиште српских владика

Вршац – Древно седиште вршачких и банатских владика заблистало је пуним сјајем и купа се у светлости баштенских светиљки, канделабра и рефлектора. Лепоти амбијента доприносе и две нове фонтане. Осим црквеног новца, знатне прилоге за уређење Владичанског двора приложиле су овдашње фирме и општина. Још 1756. градњу велелепног објекта започео је владика Јован (Георгијевић, 1749–1768), а радови су окончани седам година касније. Његов портрет краси салон двора. Непроцењиво благо је у великим собама Владичанског двора. Поред Нешковићевог иконостаса и изузетно вредних икона, овде се чува и јединствена збирка портрета вршачких епископа, па мноштво црквених предмета, икона и ретких рукописних и штампаних књига...

Вршачким и банатским епископима и овој архитектонској лепотици у центру Вршца, у Дворској улици, посвећује се све већа пажња. С благословом епископа банатског г. Никанора, приређују се пригодне изложбе уметничких предмета, богослужбеног текстила, писама, епископског крунидбеног накита, као и представљање књига. Вршчани Душан Белча, Зоран Туркан и Миле Калишки заслужни су за разноврсне начине упознавања јавности са вршачким и банатским владичанством.

– У Вршцу се време и памти и рачуна по столовању владика, а град им је захвалан за изливање велике милости и труда. Сваки епископ је оставио дубок траг у историји ове древне вароши и епархије – каже за наш лист Зоран Туркан, аутор тек објављене књиге "Владичански двор Епархије банатске".

Књижевник Душан Белча нам, пак, вели да "Вршац чине две тврђаве: једна је саздана од камена (на Вршачком брегу), а друга од вере и љубави. Ова је вечна, јер су је градили духовници, вршачки и банатски епископи". Шесторица вршачких владика почивају у крипти Саборног храма светог Николаја, преко пута двора.

Епископија вршачка основана је 1481. године, у оближњем манастиру Месић (подигнут почетком 13. века), у доба деспотовине Јована Бранковића, ктитора многих манастира у Банату. Забележено је да се први епископ звао Партеније, а у Банат је стигао са Свете горе атонске, из Хиландара.

Због најезде Турака, у 17. и почетком 18. века, епископија је премештена у Карансебеш, (данас) град у Румунији. Кроз Епархију банатску проминуло је 46 епископа и администратора, оставивши за собом дубоке трагове у вечности.

Један од славних епископа јесте и свети свештеномученик, владика Теодор Вршачки. Вршчани славе свог давнашњег епископа, који је 1594. године погинуо после Српског устанка против Турака, јер је био издат. Њега је Српска православна црква канонизовала 1994, а одборници Скупштине општине су, 2000. године, 29. мај прогласили за градску славу. Подигнута је црква (ктитор Родољуб Драшковић) на Вршачком брегу, која носи име владике Теодора. Верује се да је тиме са града напокон – скинуто проклетство.