Печаћење података о заштићеном сведоку

Уколико процени да му због јавног сведочења живот, здравље, слобода или имовина већег обима могу бити угрожени, суд сведоку може да обезбеди посебне мере заштите. У оваквим случајевима, посебно се води рачуна да се не открије идентитет сведока, а у току поступка обезбеђена му је и физичка заштита. Статус заштићеног сведока може да се одобри по службеној дужности, на захтев странака или самог сведока.

– У току истраге, одлуку о додељивању статуса сведока сарадника доноси истражни судија, а када оптужница ступи на правну снагу, о статусу одлучује претресно или ванпретресно судско веће. Приликом одлучивања о мерама посебне заштите сведока јавност је увек искључена. Уколико одобрава статус заштићеног сведока, суд доноси решење које садржи шифру која ће замењивати име сведока. Такође, доноси се и наредба за брисање из списа имена и осталих података којима би се могао утврдити идентитет сведока – објашњава Ивана Рамић, портпарол Окружног суда у Београду.

По правоснажности решења, суд на поверљив начин (наредбом која представља службену тајну) обавештава странке и сведока о дану, сату и месту испитивања сведока. Пре почетка испитивања, суд обавештава сведока да ће бити испитан под мерама посебне заштите, предочава му о којим се мерама ради, али и да је његов идентитет познат само судијама које поступају у конкретном предмету. Странкама у поступку и браниоцима, идентитет сведока саопштава се месец дана пре почетка главног претреса.

Подаци о идентитету сведока и њему блиских лица затварају се у посебан омот који се потом запечаћен предаје на чување Јединици за заштиту. Овај запечаћени омот може да отвори искључиво другостепено веће које одлучује о жалби која је уложена на пресуду и тада се на њему назначава дан и час отварања коверте и имена чланова већа који су упознати са садржајем података. После овога, омот се поново печати и враћа Јединици за заштиту.

– Суд је дужан да сва лица која присуствују испитивању заштићеног сведока упозори да податке о њему или њему блиским лицима, њиховом пребивалишту, боравишту, премештању, довођењу, месту и начину испитивања заштићеног сведока, чувају као тајну као и да одавање ових података представља кривично дело – наводи наша саговорница.

Испитивање заштићеног сведока може да се обави на неколико начина: да током испитивања буде искључена јавност са главног претреса, да се прикрије изглед сведока или да он сведочи из посебне просторије уз промену гласа и лика посредством техничких уређаја. Ове мере могу се примењивати појединачно или комбиновано.

У кривичним поступцима који се воде пред Већем за ратне злочине током последње три године, од укупно 973 сведока колико је саслушано у истрази или на главним претресима, под псеудонимом је саслушан 41 сведок, 18 уз искључење јавности, док је шест сведока своје исказе дало из посебне просторије (кабине) за сведоке. За три сведока су избрисана имена из списа предмета.

– Посебне просторије за саслушање сведока постоје у појединим судницама Окружног суда. У њима је кабина смештена уз судницу од које је одвојена стаклом које је обложено заштитном фолијом тако да присутни у судници не могу да виде сведока. У кабини се налазе технички уређаји за дисторзију гласа и лика тако да присутни у судници чују измењени глас сведока и, на екранима испред себе, виде његов заштићени лик. Кабина има посебан улаз из ходника тако да сведока нико не може да види приликом уласка у кабину. Ове кабине су веома добро заштићене тако да је идентитет сведока потпуно заштићен од откривања. У Палати правде, оваквим кабинама опремљене су две суднице – наводи Рамићева.

Са друге стране, објашњава наша саговорница, Законом о програму заштите учесника у кривичном поступку уређена је заштита учесника у кривичном поступку која се обезбеђује спровођењем Програма заштите. Учесник у кривичном поступку је осумњичени, окривљени, сведок сарадник, сведок, оштећени, вештак и стручно лице.

– Програм заштите може се спровести пре, у току или после правноснажно окончаног кривичног поступка. Такође и у ситуацијама када су учесници у кривичном поступку или њима блиска лица услед давања исказа или обавештења значајних за доказивање изложена опасности по живот, здравље, физички интегритет, слободу или имовину. Одлуку о Програму заштите доноси трочлана комисија, а спроводи га Јединица за заштиту – специјализована јединица МУП-а. Заштићеном лицу обезбеђује се потребна економска, психолошка, социјална и правна помоћ. У оквиру Програма заштите примењује се физичка заштита личности и имовине, промена пребивалишта, прикривање идентитета и података о власништву, промена идентитета. У току спровођења програма заштите може се применити једна или више од ових мера – каже на крају Рамићева.