Pečaćenje podataka o zaštićenom svedoku

Ukoliko proceni da mu zbog javnog svedočenja život, zdravlje, sloboda ili imovina većeg obima mogu biti ugroženi, sud svedoku može da obezbedi posebne mere zaštite. U ovakvim slučajevima, posebno se vodi računa da se ne otkrije identitet svedoka, a u toku postupka obezbeđena mu je i fizička zaštita. Status zaštićenog svedoka može da se odobri po službenoj dužnosti, na zahtev stranaka ili samog svedoka.

– U toku istrage, odluku o dodeljivanju statusa svedoka saradnika donosi istražni sudija, a kada optužnica stupi na pravnu snagu, o statusu odlučuje pretresno ili vanpretresno sudsko veće. Prilikom odlučivanja o merama posebne zaštite svedoka javnost je uvek isključena. Ukoliko odobrava status zaštićenog svedoka, sud donosi rešenje koje sadrži šifru koja će zamenjivati ime svedoka. Takođe, donosi se i naredba za brisanje iz spisa imena i ostalih podataka kojima bi se mogao utvrditi identitet svedoka – objašnjava Ivana Ramić, portparol Okružnog suda u Beogradu.

Po pravosnažnosti rešenja, sud na poverljiv način (naredbom koja predstavlja službenu tajnu) obaveštava stranke i svedoka o danu, satu i mestu ispitivanja svedoka. Pre početka ispitivanja, sud obaveštava svedoka da će biti ispitan pod merama posebne zaštite, predočava mu o kojim se merama radi, ali i da je njegov identitet poznat samo sudijama koje postupaju u konkretnom predmetu. Strankama u postupku i braniocima, identitet svedoka saopštava se mesec dana pre početka glavnog pretresa.

Podaci o identitetu svedoka i njemu bliskih lica zatvaraju se u poseban omot koji se potom zapečaćen predaje na čuvanje Jedinici za zaštitu. Ovaj zapečaćeni omot može da otvori isključivo drugostepeno veće koje odlučuje o žalbi koja je uložena na presudu i tada se na njemu naznačava dan i čas otvaranja koverte i imena članova veća koji su upoznati sa sadržajem podataka. Posle ovoga, omot se ponovo pečati i vraća Jedinici za zaštitu.

– Sud je dužan da sva lica koja prisustvuju ispitivanju zaštićenog svedoka upozori da podatke o njemu ili njemu bliskim licima, njihovom prebivalištu, boravištu, premeštanju, dovođenju, mestu i načinu ispitivanja zaštićenog svedoka, čuvaju kao tajnu kao i da odavanje ovih podataka predstavlja krivično delo – navodi naša sagovornica.

Ispitivanje zaštićenog svedoka može da se obavi na nekoliko načina: da tokom ispitivanja bude isključena javnost sa glavnog pretresa, da se prikrije izgled svedoka ili da on svedoči iz posebne prostorije uz promenu glasa i lika posredstvom tehničkih uređaja. Ove mere mogu se primenjivati pojedinačno ili kombinovano.

U krivičnim postupcima koji se vode pred Većem za ratne zločine tokom poslednje tri godine, od ukupno 973 svedoka koliko je saslušano u istrazi ili na glavnim pretresima, pod pseudonimom je saslušan 41 svedok, 18 uz isključenje javnosti, dok je šest svedoka svoje iskaze dalo iz posebne prostorije (kabine) za svedoke. Za tri svedoka su izbrisana imena iz spisa predmeta.

– Posebne prostorije za saslušanje svedoka postoje u pojedinim sudnicama Okružnog suda. U njima je kabina smeštena uz sudnicu od koje je odvojena staklom koje je obloženo zaštitnom folijom tako da prisutni u sudnici ne mogu da vide svedoka. U kabini se nalaze tehnički uređaji za distorziju glasa i lika tako da prisutni u sudnici čuju izmenjeni glas svedoka i, na ekranima ispred sebe, vide njegov zaštićeni lik. Kabina ima poseban ulaz iz hodnika tako da svedoka niko ne može da vidi prilikom ulaska u kabinu. Ove kabine su veoma dobro zaštićene tako da je identitet svedoka potpuno zaštićen od otkrivanja. U Palati pravde, ovakvim kabinama opremljene su dve sudnice – navodi Ramićeva.

Sa druge strane, objašnjava naša sagovornica, Zakonom o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku uređena je zaštita učesnika u krivičnom postupku koja se obezbeđuje sprovođenjem Programa zaštite. Učesnik u krivičnom postupku je osumnjičeni, okrivljeni, svedok saradnik, svedok, oštećeni, veštak i stručno lice.

– Program zaštite može se sprovesti pre, u toku ili posle pravnosnažno okončanog krivičnog postupka. Takođe i u situacijama kada su učesnici u krivičnom postupku ili njima bliska lica usled davanja iskaza ili obaveštenja značajnih za dokazivanje izložena opasnosti po život, zdravlje, fizički integritet, slobodu ili imovinu. Odluku o Programu zaštite donosi tročlana komisija, a sprovodi ga Jedinica za zaštitu – specijalizovana jedinica MUP-a. Zaštićenom licu obezbeđuje se potrebna ekonomska, psihološka, socijalna i pravna pomoć. U okviru Programa zaštite primenjuje se fizička zaštita ličnosti i imovine, promena prebivališta, prikrivanje identiteta i podataka o vlasništvu, promena identiteta. U toku sprovođenja programa zaštite može se primeniti jedna ili više od ovih mera – kaže na kraju Ramićeva.