Две недеље у притвору због заштите извора

Од нашег сталног дописника
Брисел, септембра – Коен Воскил, новинар из Амстердама, рођен 1975, нашао се 22. септембра 2000. године пред тешким избором док га је као сведока одбране саслушавало градско тужилаштво у вези са информацијама које је изнео у текстовима 12. и 13. септембра исте године у „Спитсу”. Суд му је наложио да открије име извора. Захтевано је да у интересу оптужених и интегритета полиције и правосуђа обелодани идентитет саговорника. Новинар се позвао на право да ћути. Суд му је због непоштовања судског налога одредио притвор у који је одмах одведен.

А све је почело неколико месеци раније када су три особе биле осуђене за трговину оружјем. Према званичној верзији, полицајци су открили арсенал оружја у стану када су дошли по позиву комшија због цурења воде. Наслов текста који је потписао Воскил (са колегама) гласио је „Случајност или сигуран погодак?”. Цитирали су неименованог полицајца из Амстердама који је навео да је цурење воде било, заправо, само параван за истрагу. Суд је реаговао позивањем Воскила да сведочи, јер је тврдња наведена у тексту, ако је истинита, довела у питање не само изречену пресуду већ и интегритет полиције и правосуђа. Он то није желео да учини ни по коју цену бранећи се тврдњом да не сме да открије извор, јер би то значило крај његове тек започете новинарске каријере.

Пре него што је 9. октобра, после 17 дана проведених у ћелији, млади новинар најзад пуштен, амстердамски суд је закључио да је мало вероватно да су наводи у његовом тексту тачни. Тужилаштво је наставило процес 30. октобра када су саслушани Воскил и још седам новинара, два водоинсталатера и кућепазитељ.

Воскил се обратио Европском суду за људска права у Стразбуру с тужбом против државе Холандије већ 26. октобра 2000. У новембру 2007. године суд у Стразбуру донео је пресуду да је било кршења члана 10 Европске конвенције о људским правима (слобода изражавања), као и члана пет (право на слободу и безбедност). Недвосмислено је наведено да су Воскилова права кршена укључујући и оно да му решење о притвору није уручено у току законских 24 часа.

Образлажући одлуку седмочлано веће Европског суда за људска права је подсетило да је заштита новинарских извора један од основних услова за слободу штампе, као што стоји у различитим међународним документима, укључујући и Препоруку број седам Већа министара Савета Европе о праву новинара да не откривају изворе информација. „Без те врсте заштите извори би могли остати суздржани или застрашени од давања информација и као резултат тога витална улога медија као друштвеног пса чувара могла би бити нарушена”, наведено је, поред осталог, у одлуци Већа Европског суда у Стразбуру. Европски суд је, такође, увидео разлоге због којих је у Холандији од Воскила тражено да именује извор. Најпре, да би се осигурало правично суђење особама оптуженим за шверц оружја, а и да би се заштитио интегритет амстердамске полиције.

Европски суд је закључио да први разлог није релевантан, јер какав год да је потенцијални значај информација које је тужилаштво покушало да извуче од новинара – то није утицало на главне тачке оптужнице. Такође, наведено је да холандски суд није био у позицији да установи да ли су наводи новинара објављени у тексту били истинити или не. Европски суд за људска права заузео је став да, у сваком случају, у демократској земљи вођеној владавином права, уколико власт користи неодговарајуће методе – то представља проблем о којем јавност треба да буде информисана.

Судско веће у Стразбуру такође је навело да је било затечено сазнањем колико далеко су холандске власти биле спремне да иду како би сазнале идентитет извора. У закључку се наводи и да владин интерес да сазна идентитет извора није био довољан (оправдан) да надјача интерес новинара да га сачува. Стога је и евидентирано кршење члана 10 Европске конвенције о људским правима. Такође, суд је регистровао да холандска влада није порекла да је копија решења о притвору уручена новинару тек после три дана, па је закључено да није поштована процедура холандског закона што је довело до кршења члана пет.