Dve nedelje u pritvoru zbog zaštite izvora

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, septembra – Koen Voskil, novinar iz Amsterdama, rođen 1975, našao se 22. septembra 2000. godine pred teškim izborom dok ga je kao svedoka odbrane saslušavalo gradsko tužilaštvo u vezi sa informacijama koje je izneo u tekstovima 12. i 13. septembra iste godine u „Spitsu”. Sud mu je naložio da otkrije ime izvora. Zahtevano je da u interesu optuženih i integriteta policije i pravosuđa obelodani identitet sagovornika. Novinar se pozvao na pravo da ćuti. Sud mu je zbog nepoštovanja sudskog naloga odredio pritvor u koji je odmah odveden.

A sve je počelo nekoliko meseci ranije kada su tri osobe bile osuđene za trgovinu oružjem. Prema zvaničnoj verziji, policajci su otkrili arsenal oružja u stanu kada su došli po pozivu komšija zbog curenja vode. Naslov teksta koji je potpisao Voskil (sa kolegama) glasio je „Slučajnost ili siguran pogodak?”. Citirali su neimenovanog policajca iz Amsterdama koji je naveo da je curenje vode bilo, zapravo, samo paravan za istragu. Sud je reagovao pozivanjem Voskila da svedoči, jer je tvrdnja navedena u tekstu, ako je istinita, dovela u pitanje ne samo izrečenu presudu već i integritet policije i pravosuđa. On to nije želeo da učini ni po koju cenu braneći se tvrdnjom da ne sme da otkrije izvor, jer bi to značilo kraj njegove tek započete novinarske karijere.

Pre nego što je 9. oktobra, posle 17 dana provedenih u ćeliji, mladi novinar najzad pušten, amsterdamski sud je zaključio da je malo verovatno da su navodi u njegovom tekstu tačni. Tužilaštvo je nastavilo proces 30. oktobra kada su saslušani Voskil i još sedam novinara, dva vodoinstalatera i kućepazitelj.

Voskil se obratio Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu s tužbom protiv države Holandije već 26. oktobra 2000. U novembru 2007. godine sud u Strazburu doneo je presudu da je bilo kršenja člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima (sloboda izražavanja), kao i člana pet (pravo na slobodu i bezbednost). Nedvosmisleno je navedeno da su Voskilova prava kršena uključujući i ono da mu rešenje o pritvoru nije uručeno u toku zakonskih 24 časa.

Obrazlažući odluku sedmočlano veće Evropskog suda za ljudska prava je podsetilo da je zaštita novinarskih izvora jedan od osnovnih uslova za slobodu štampe, kao što stoji u različitim međunarodnim dokumentima, uključujući i Preporuku broj sedam Veća ministara Saveta Evrope o pravu novinara da ne otkrivaju izvore informacija. „Bez te vrste zaštite izvori bi mogli ostati suzdržani ili zastrašeni od davanja informacija i kao rezultat toga vitalna uloga medija kao društvenog psa čuvara mogla bi biti narušena”, navedeno je, pored ostalog, u odluci Veća Evropskog suda u Strazburu. Evropski sud je, takođe, uvideo razloge zbog kojih je u Holandiji od Voskila traženo da imenuje izvor. Najpre, da bi se osiguralo pravično suđenje osobama optuženim za šverc oružja, a i da bi se zaštitio integritet amsterdamske policije.

Evropski sud je zaključio da prvi razlog nije relevantan, jer kakav god da je potencijalni značaj informacija koje je tužilaštvo pokušalo da izvuče od novinara – to nije uticalo na glavne tačke optužnice. Takođe, navedeno je da holandski sud nije bio u poziciji da ustanovi da li su navodi novinara objavljeni u tekstu bili istiniti ili ne. Evropski sud za ljudska prava zauzeo je stav da, u svakom slučaju, u demokratskoj zemlji vođenoj vladavinom prava, ukoliko vlast koristi neodgovarajuće metode – to predstavlja problem o kojem javnost treba da bude informisana.

Sudsko veće u Strazburu takođe je navelo da je bilo zatečeno saznanjem koliko daleko su holandske vlasti bile spremne da idu kako bi saznale identitet izvora. U zaključku se navodi i da vladin interes da sazna identitet izvora nije bio dovoljan (opravdan) da nadjača interes novinara da ga sačuva. Stoga je i evidentirano kršenje člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Takođe, sud je registrovao da holandska vlada nije porekla da je kopija rešenja o pritvoru uručena novinaru tek posle tri dana, pa je zaključeno da nije poštovana procedura holandskog zakona što je dovelo do kršenja člana pet.