На правом путу

О чему говоримо кад кажемо рокенрол? Лако питање, тежак одговор. Од силних злоупотреба та реч је изгубила основно значење. Више нико не зна о чему је реч. Рокер из Мемфиса Грег Картрајт као да жели да ствари врати на почетак, да подсети шта је рокенрол био и шта треба да буде. Такав се утисак стиче док слушате музику коју свира са својим актуелним бендом „Reigning Sound”. Аутентично рокерско усхићење које доноси њихов овогодишњи албум „Love And Curses” говори да је на правом путу.

Картрајтова рокерска мисија се састоји у следећем: ослобађа музику непотребног вишка значења, рок песми враћа базичну форму, инсистира на језгровитости, ритмичкој пропулзивности, комуникативности, једноставним мелодијама и жестокој експресији. Жица и палица су главна оруђа, дирке на органи и људски глас, такође. Рок песма, и по Грегу Картрајту, мора да траје „три минута и вечито”. Тринаест оригиналних напева, које чине репертоар албума „Love And Curses”, у складу су са изнетим опредељењима. Исто важи и за једину обраду – песму „Stick Up For Me”, преузету од бенда „Glass Sun” који је деловао у доба тзв. британске инвазије.

Врхунска рокерска ерудиција и несумњиви ауторски таленат помажу Картрајту у овом послу. Свака песма коју је написао показује да савршено познаје све оно што су издале мемфиске куће „Sun i Stax”. Исто важи и за песме чији су аутори радили у њујоршкој згради познатој под именом „Brill Building”. Његова музичка стратегија донекле подсећа на оно што је некад радио састав „Hуsker Dу”: одличне песме, занатски беспрекорно урађене, изведене су на радикалан начин који захтева од слушалаца добро познавање актуелних рокерских трендова. Само док су „Husker Du” своје напеве маскирали елементима преузетим од тзв. хардкора, „Reigning Sound” се служе гаражним мејкапом.

Рокенрол је за Грега Картрајта и његову екипу спринтерска дисциплина. Бубањ, гитара, органа и људски глас јуре као помахнитали по подлози коју чине базичне рокерске мелодије. Било да су у питању гаражни драгуљи као што су нумере „Call Me”, „If I Can’t Come Back” или фантастична „Debris”, односно нервозне баладе „Something To Hold Onto”, „Love Won’t Leave You A Song” и „Polly Anne”, ситуација је иста: рафинирана поп структура и гаражна ургентност, као фигура и позадина, играју магични плес. Аудиторијуму се омогућава поновни сусрет са основним рокерским емоцијама. „Мускулозна меланхолија” се, како су неки рекли, налази на овој плочи.

У ауторском и рокерском смислу Грег Картрајт се може поредити са Полом Вестербергом. Краси га исто, суптилно разумевање емотивних заврзлама које се врте у глави рокенрол јунака. Уме да од тог материјала направи песму која је „осетљива и болна као рањени нерв”. Искреност и дивља аутентичност која краси музику састава „Reigning Sound” буде веру да још увек није крај. Нове епизоде рокерске бајке следе.