Без заробљеника

Изобличени звуци електричне гитаре које је неки клинац произвео у гаражи свога оца почетком шездесетих година прошлог века превалили су дуг пут. Чују се како треште на новом албуму „Mean Black Cat” групе „Cut In The Hill Gang”. Човек по имену Џони Вокер основао је овај бенд. Почетком века он је предводио „Soledad Brothers”, један од најважнијих бендова, у то време актуелног, неогаражног бума. Џек Вајт – чији је састав „The White Stripes” био на челу покрета – био је њихов велики фан.

Имена се мењају а музика остаје иста. Експлозивна мешавина прљавог блуза и радикалног рока и даље је на репертоару. „Cut In The Hill Gang” звуче као „The Sonics” који прате Џона Ли Хукера чији су се „живци помешали” под дејством лоше траве. Музика им је запаљива као Молотовљев коктел и отровна као каустична сода. Док је машина убацује у уши, давно виђене слике уличних немира у опасним градским четвртима израњају из сећања. Вокеров рокерски радикализам увек је био повезан са политичким. Не треба да се заборави да је Џон Синклер, лидер анархистичке партије „Белих пантера” и гуру састава МЦ5, писао пропратни текст за први албум групе „Soledad Brothers”.

На албуму „Mean Black Cat” нема оригиналних песама. Репертоар је састављен од тзв. обрада мање познатих напева из блуз и рок историје. Они су искоришћени као полигон за демонстрацију извођачке резолутности. „Cut In The Hill Gang”, наиме, „не узимају заробљенике”, како се то каже. Гитаре завијају као моторне тестере, хистерични вокали буше бубне опне, а бубњеви ударају као покварени парни чекић.

Албум започиње фуриозном верзијом песма Френка Фроста „Don’t Ever Leave Your Daddy At Home”. Џони Вокер и ортаци звуче као „Jardberdsi” захваћени малајским лудилом. Усна хармоника шиба триста на сат кроз буку коју праве трибалне удараљке и помахнитали људски глас.

Наставља се у истом маниру, без одмора и предаха. На броју 3 овог диска налази се култна рокабили песма Била Алена „Please Gimme Something”. То је један од врхунаца албума. Изведена је на начин који повезује естетику састава „The Cramps” са приступом који гаје „The Stray Cats”. Када на ред дође нумера „The Right To Love You” уличарска разулареност уступи место распусној еротици – „Cut In The Hill Gang” се претворе у младе „Ролингстонсе”.

Албум „Mean Black Cat” представља крвави рез кроз историју рок музике и жанрова који су јој претходили. Дуг је пут од зле блуз механике Хукерове нумере „Serves Me Right To Suffer” до електронског амока састава „The Kills” и „Spacemen 3” чије песме „Fuck The People” и „Revolution” су такође на репертоару. „Cut In The Hill Gang” га преваљују бесно и одлучно као разбојничка банда коју јуре четири јахача апокалипсе. Завршна нумера „Promise Me” – песма Џефрија Лија Пирса изведена као неки смртоносни ламент Таунса ван Занта – наговештава трагичан крај бесомучног бега.