На танкој линији

Хау Гелб и његов бенд „Giant Sand” обележавају ових дана двадесет пет година рада. Прва плоча „Valley Of Rain” изашла је 1985. године. Тим поводом британска дискографска кућа „Fire Records” издаће поново све њихове албуме. Љубитељима рока пружа се прилика да се још једном сусретну са музиком која је химна индивидуализма, непристајања, авантуре и слободе. И нови албум „Blurry Blue Mountain” нуди исту могућност.

Хау Гелб рок музици приступа као пустињски врач коме нису страни пејотл и мескалин. Његова музика је као халуцинација, мења се из такта у такт. Као неухватљива магла прекрива унутрашње просторе слушалаца. Омогућава им неочекивану авантуру кроз запамћено и доживљено. Принцип сталних естетских и музичких заокрета обележио је добар део каријере „Giant Sand”. Кантри рок је постајао психоделични блуз који је мутирао у одметнички кантри а овај прелазио у епски рок који би могао да свира Нил Јанг који се нагутао халуциногених печурака.

Чини се да су се ствари промениле после смрти Рајнера Птачека и одласка из бенда Џоја Бернса и Џона Конвертина који су основали састав „Calexico”. Музика је попримила контемплативна својства, тече споро и одсутно, свака нота је зрно песка у пешчаном сату који мери време у неком паралелном универзуму. Постала је метафизички блуз који као да долази из предела виђених на сликама Ђорђа де Кирика.

Потомци Серена Кјеркегора заменили су синове америчких пионира и аризонских вакероса који су некад свирали у саставу „Giant Sand”. Познато је, наиме, да Гелб већ дуже време живи на релацији Аризона–Данска. Такав поредак ствари учинио је да албум „Blurry Blue Mountain” постане Гелбов меланхолични исказ о контурама „болести на смрт” која му се после педесетог рођендана указала. Уводна песма „Fields Of Green”, профињена медитација о старењу и времену које неумитно тече, најубедљивија је у том смислу. Кажу да на концертима Гелб ову песму посвећује Вику Чеснату и Марку Линкусу, својим пријатељима који су недавно сами себи пресудили. Сличног угођаја су и песме „Monk’s Mountain” и „Love A Loser”. У овој последњој одличан наступ има Лона Кели, Гелбова земљакиња из Тусона. Њен дует са Гелбом у кантри ламенту „Lucky Star Love” један је од врхунаца ове несвакидашње плоче. Баш као и деконструисани блуз „Brand New Swamp Thing”.

По добро знаном обичају, Гелб се вратио и једној старој песми. Овог пута то је „Thin Line Man”, коју је први пут извео на албуму „Ballad Of Thin Line Man” из 1986. године. Стихови „I’m thin line man/now I just go away” најбоље описују свог аутора. Хау Гелб је током читаве своје каријере ишао танком линијом која је раздвајала индивидуално од колективног, традиционално од модерног, одметничко од правоверног. Сада је пронашао нит која раздваја сањано од стварног. Храбро корача њоме и обзнањује: „Giant Sand” – то вам је једно посебно расположење”.