Узлет из запуштеног хангара

Врбас – Беспилотна летилица петорице студената ваздухопловног смера Машинског факултета у Београду побрала је ласкаве оцене стручњака, учесника и посетилаца Међународног такмичења студената аеронаутике „Ер карго челинџ“, недавно одржаног у поругалском граду Ковилији. Мада се нису нашли на победничком трону – Врбашанин Милош Драшковић, Херцегновљанин Дејан Видић, Београђанин Предраг Девић, Бојан Шекутковски из Голубнаца и земунац Бојан Рељић – били су запажен конструкторски тим у конкуренцији студената са 32 факултета из 18 европских земаља.

У складу са пропозицијама, направили су „авион“ тежак три килограма, који може да понесе и камере, уређаје за извиђање терена и осматрање метеорлошких прилика – у зависности да ли се користи у војне или цивилне сврхе. Летилица је дугачка 170 центиметара и има три узгонске површине са распоном „главних“ крила од 150 центиметара, а предвиђена је за летове на висини до 200 метара.

– Након вишемесечних прорачуна и стварања генералног концепта летилице, определили смо се да пројектујемо нешто што неће личити на до сада виђена решења. Циљ нам је био да кроз овај пројекат применимо сва знања која смо стекли на факултету и да покажемо и докажемо да се српско ваздухопловство има будућност – истиче за „Политику“ Милош Драшковић.

У изум наших академаца уложено је око три хиљаде евра, док су летилице конкурентских екипа на такмичењу у Португалији биле вишеструко скупље. Победничка екипа из Штутгарта, на пример, уложила је у своју летилицу чак 150.000 евра! Међутим. истиче Дејан Видић, нашем тиму је успело да изградњу делова и склапање летилице заврши за свега два месеца, док су екипе других земаља за тај посао утрошиле и више од пола године. Међутим, и поред знања, ентузијазма и марљивости ове петорице момака, њихова замисао не би могла да буде остварена да није било помоћи и подршке Машинског факултета и катедре за ваздухопловство.

– Радили смо даноноћно у запуштеном хангару нашег факултета, сналазили се на разне начине, плаћали велике царине на увоз скупих материјала, доносили алат од куће и пријатетеља...Нисмо имали ни одговарајуће услове да до краја тестирамо летилицу, па смо то учинили тек по доласку на такмичење у Ковилији. Ни сами нисмо веровали да ћемо, након свега што нас је пратило током реализације овог пројекта, бити у толикој мери запажени на овом међународном скупу студената ваздухопловства – прича за наш лист Бојан Рељић и подвлачи да је град Београд обезбедио 70 одсто трошкова за изградњу ове беспилотне летилице и одлазак њених конструктора на ово такмичење.

Будући инжењери аеронаутике Милош, Дејан, Предраг и два Бојана кажу да су почаствовани сусретима са неким од водећих светских стручњака ваздухопловне индустрије, попут Скота Моргана, главног инжењера компаније „Локхид Мартин“, највећег произвођача војних авиона, који је, како с поносом истичу, био одушевљен њиховом летелицом.

-----------------------------------------------------------

Због беспарице путовали три дана

Због недостатка новца, наши студенти су до Ковилије путовали чак три дана. Најпре су ишли возом од Београда до Будимпеште, па одатле авионом до Брисела. Ту су преноћили у аеродромској чекаоници, чекајући јутарњи лет за Лисабон. После им је требало још шест сати возом до Ковилије. Све време су, осим личног пртљага, носили и сандук са летилицом, резервним деловима и алатима, тежак око 40 килограма, због кога их у Лисабону нису пустили у брзи воз, па су морали да се „клацкају” путничким.

Петко Копривица