Винце румено

Винопије не би требало да брину ове године за омиљено пиће. Берба грожђа је у току, мада су се већ чуле жалопојке да зрна због кише можда неће бити слатка или да ће у нашим кацама завршити гроздови из увоза. Како било, не сумњамо да ће овдашњи италијански ризлинг, шардоне, жупљанка, франковка, мерлот, каберне совињон и хамбург сигурно завршити у винаријама, а таквих приватних је срећом све више. Онда преостаје само једно: „Ајде, живели!”.

Ако је са другим пићима проблематично, вино чак и лекари препоручују онима који су здрави или који имају проблема са крвним судовима. По децилитар уз оброк, дакле, таман винска чаша. Уозбиљујући причу – вино је по тврђењу дијететичара врло корисно пити током јела, јер својом киселином досеже чак ниво киселине желудачног сока и тако доприноси бољем варењу хране. Алкохол из вина у умереним количинама помаже варењу, подстиче рад срца, прија крвотоку. „Умереном потрошњом” сматра се 70 грама етанола (или један литар слабоалкохолног вина) недељно, што одговара оном већ поменутом децилитру вина дневно. Мада, поједини нутриционистимисле да је умерено пијење и двоструко већа количина вина (један децилитар вина уз ручак и исто толико уз вечеру).

Најзаслужнијима за здравствени учинак вина сматрају се полифеноли, посебно ресвератрол, скуп органских спојева који по начину деловања спадају у антиоксидансе. Конзумирање вина знатно умањује могућност настанка карцинома, повољно делује на повећање тзв. позитивног холестерола а истовременодоприноси смањењу оног опасног, узрочника болести срца и крвних судова, снижава крвни притисак, у малим количинама смањује могућност стварања камена. Опрез није на одмет јер у великим количинама омета апсорпцију калцијума, па замути главу…

Врло је важно чувати вино на одговарајућој температури, која је већином идеална за послуживање. Црвена (црна) вина послужују се на температури 18–20 степени, бела на 10–12 степени, а шампањац на 5–6 степени Целзијуса. Која јела уз која вина? Хладна предјела, телетина и пилетина пријају уз лагана бела и розе. Уз кувану рибу – лагана бела. Уз пржену рибу просто клизе „пунија” бела вина.Уз тамна меса и печење добро иде боца црног или белог „тежег”. Уз пикантна јела – сува бела и црна. Уз сиреве ништа боље од белог сувог вина и црног које је дуго одлежало, а коме је до наздрављања и уз колаче, нека се маши за шампањац, ароматична полусува и слатка вина.

Укухињи згодан је додатак за припремање разних специјалитета.

Црна винасе додају у гулаш, јела од говедине и дивљачи, динстану рибу, маринадеи разне сосове. Могу се употребити и у десертима, за маринирање јагода или кување бресака и крушака.

За припрему кремова најбоље је бело стоно.

У тестенину се најчешће додаје јако бело вино јер оно кувањем и печењем губи јачину.

Прошек, порто, мадеира и марсала спадају у групу десертних вина. Прошек се користи за припрему винских маринада, јела сасосомод јунетине, говедине и живине. Порто употребите за припрему јела од патке, ћурке и паштете, мадеиру комбинујте са свињетином, јунетином и печуркама, а марсалу с телетином и осталим светлим месима у сосу.

Десертна вина се користе за припремумногих посластица, пекмеза, шећерних сирупа и за кувано воће.

Р.Поповић