Покајали се због штрајка

Ниш – Девет месеци, колико је с краћим прекидом од неколико недеља прошле зиме трајао штрајк у Индустрији текстила „Нитекс” у Нишу, дефинитивно је прошлост. Иако је у међувремену, због прекида рада и великих протеста било неизвесности шта ће на крају бити с „Нитексом”, јер су обуставу рада и протест пратиле разноразне, чак и веома песимистичке приче о гашењу, после споразума између радничких синдиката и послодавца средином августа, за мање од месец дана, потпуно је обновљен производни процес у свим фабричким погонима и свих 725 радника је поново на радним местима. Заменик генералног директора Ђорђе Стошић јуче нам је потврдио да се нишким текстилцима више ништа не дугује:

– Како је и договорено запосленима су уплаћена заостала дуговања за три месеца прошле године – август, септембар и октобар, а добили су, што је такође био један од њихових захтева, и остатак регреса за 2008. као и део за ову годину. Линеарно је свима исплаћено и по 10.000 динара за рад у време прекида штрајка у другој половини јануара и почетком фебруара. Наредних месеци биће спроведено пријављивање радника за одлазак из фабрике по социјалном програму, а планом је предвиђено, иако је интересовање много веће, да само до стотину радника може да оде – рекао нам је Стошић.

Генерални директор Милан Кљајић каже да у производном процесу нема ниједног проблема:

– Имамо послове и обавезе одраније, које ћемо завршити наредних месеци, а настојимо да уговоримо нове послове. Што је најбитније обезбеђени су репроматеријал и сировине за несметан рад у периоду до краја ове године и план је да на месечном нивоу наша производња буде у вредности од најмање 50 милиона динара.

У „Нитексу” се поново производе квалитетни артикли из фротирског програма, метража за наменску производњу, конфекција, израђује се „кућни текстил”... А међу радницима, мада већина још ћути, или нерадо и стидљиво говори о томе, већ има и оних који се кају због штрајка. Иако се на сваком кораку понавља да су радници током протеста успели да изборе синдикалну победу и на крају добили све оно што су тражили од послодавца, много тога их мучи:

– Скоро целу годину смо изгубили и ми радници, јер нисмо имали никаква примања пуних девет месеци, али и послодавац. Да је било мало више добре воље код обе стране и, наравно, попуштања, договор је могао да буде постигнут још прошле зиме и све је заиста могло да буде другачије – испричао нам је један од нишких текстилаца.

Занимљива је исповест раднице у „Нитексу” која се, каже, растрчала да врати дугове:

– Ми радници и синдикат успели смо да сачувамо радна места и фабрику и да наплатимо заостала дуговања од новог власника. Али, веома добро ћу размислити да ли ћу се поново упуштати у овакву или сличну авантуру. „Убила” ме је вишемесечна несигурност и страх да не останем на улици. У породици смо једва састављали крај с крајем јер је супруг без посла и тек повремено га ангажују. Због тога сам стално морала да позајмљујем новац, да се задужујем код рођака и пријатеља, како бисмо преживели. Сада враћам те дугове, неће баш много остати од новца који сам примила на име заосталих зарада, али другачије размишљам највише зато што се коначно, после свих страхова и стрепњи, у породицу вратио мир, а деца, супруг и ја смо с много мање брига.

Тома Тодоровић