Pokajali se zbog štrajka

Niš – Devet meseci, koliko je s kraćim prekidom od nekoliko nedelja prošle zime trajao štrajk u Industriji tekstila „Niteks” u Nišu, definitivno je prošlost. Iako je u međuvremenu, zbog prekida rada i velikih protesta bilo neizvesnosti šta će na kraju biti s „Niteksom”, jer su obustavu rada i protest pratile raznorazne, čak i veoma pesimističke priče o gašenju, posle sporazuma između radničkih sindikata i poslodavca sredinom avgusta, za manje od mesec dana, potpuno je obnovljen proizvodni proces u svim fabričkim pogonima i svih 725 radnika je ponovo na radnim mestima. Zamenik generalnog direktora Đorđe Stošić juče nam je potvrdio da se niškim tekstilcima više ništa ne duguje:

– Kako je i dogovoreno zaposlenima su uplaćena zaostala dugovanja za tri meseca prošle godine – avgust, septembar i oktobar, a dobili su, što je takođe bio jedan od njihovih zahteva, i ostatak regresa za 2008. kao i deo za ovu godinu. Linearno je svima isplaćeno i po 10.000 dinara za rad u vreme prekida štrajka u drugoj polovini januara i početkom februara. Narednih meseci biće sprovedeno prijavljivanje radnika za odlazak iz fabrike po socijalnom programu, a planom je predviđeno, iako je interesovanje mnogo veće, da samo do stotinu radnika može da ode – rekao nam je Stošić.

Generalni direktor Milan Kljajić kaže da u proizvodnom procesu nema nijednog problema:

– Imamo poslove i obaveze odranije, koje ćemo završiti narednih meseci, a nastojimo da ugovorimo nove poslove. Što je najbitnije obezbeđeni su repromaterijal i sirovine za nesmetan rad u periodu do kraja ove godine i plan je da na mesečnom nivou naša proizvodnja bude u vrednosti od najmanje 50 miliona dinara.

U „Niteksu” se ponovo proizvode kvalitetni artikli iz frotirskog programa, metraža za namensku proizvodnju, konfekcija, izrađuje se „kućni tekstil”... A među radnicima, mada većina još ćuti, ili nerado i stidljivo govori o tome, već ima i onih koji se kaju zbog štrajka. Iako se na svakom koraku ponavlja da su radnici tokom protesta uspeli da izbore sindikalnu pobedu i na kraju dobili sve ono što su tražili od poslodavca, mnogo toga ih muči:

– Skoro celu godinu smo izgubili i mi radnici, jer nismo imali nikakva primanja punih devet meseci, ali i poslodavac. Da je bilo malo više dobre volje kod obe strane i, naravno, popuštanja, dogovor je mogao da bude postignut još prošle zime i sve je zaista moglo da bude drugačije – ispričao nam je jedan od niških tekstilaca.

Zanimljiva je ispovest radnice u „Niteksu” koja se, kaže, rastrčala da vrati dugove:

– Mi radnici i sindikat uspeli smo da sačuvamo radna mesta i fabriku i da naplatimo zaostala dugovanja od novog vlasnika. Ali, veoma dobro ću razmisliti da li ću se ponovo upuštati u ovakvu ili sličnu avanturu. „Ubila” me je višemesečna nesigurnost i strah da ne ostanem na ulici. U porodici smo jedva sastavljali kraj s krajem jer je suprug bez posla i tek povremeno ga angažuju. Zbog toga sam stalno morala da pozajmljujem novac, da se zadužujem kod rođaka i prijatelja, kako bismo preživeli. Sada vraćam te dugove, neće baš mnogo ostati od novca koji sam primila na ime zaostalih zarada, ali drugačije razmišljam najviše zato što se konačno, posle svih strahova i strepnji, u porodicu vratio mir, a deca, suprug i ja smo s mnogo manje briga.

Toma Todorović