Држава мора да образлаже одлуке

Од нашег сталног дописника
Брисел, септембра – Европски суд за људска права у Стразбуру донео је јуна прошле године одлуку да држава Јерменија треба да обештети медијску компанију „Мелтекс”, као и њеног председника Месропа Мовсесјана са 20.000 евра за нематеријалну штету и још 10.000 за трошкове суђења, јер је утврђено да су јерменске власти повредиле члан 10 Европске конвенције о људским правима (право на слободу изражавања). Случај је вођен због жалбе „Мелтекса”, који се суду у Стразбуру обратио после седам безуспешних покушаја да добије фреквенцију за емитовање програма у својој земљи.

У јануару 1991. године Мовсесјан је основао „А 1 плус”, прву независну телевизијску компанију у Јерменији која је била позната као један од малобројних „независних гласова” међу емитерима ТВ програма. У програму ове телевизије биле су садржане вести и анализе вести из земље и света, као и забавне емисије и комерцијални програм. Током изборне кампање за председничке изборе ова телевизија одбила је да емитује само провладине спотове и као резултат тога ускоро им је укинута државна лиценца за емитовање програма.

Мовсесјан убрзо после тога оснива у Јеревану Мелтекс ЛТД у оквиру које поново покреће „А 1 плус” телевизијски канал, а 1996. године под окриљем исте компаније отвара и школу за обуку новинара, сниматеља и техничара који су касније радили не само у „Мелтексу” већ и у другим телевизијама. Током 2000. и 2001. године уведене су законодавне промене у области радио и ТВ емитовања програма у Јерменији. Оформљена је Национална радио и ТВ комисија (НТЦР), јавни орган од девет чланова које поставља председник државе. Њима је поверено лиценцирање и надзор над приватним ТВ и радио-станицама. Према акту којим се уређује емитовање програма утврђен је и нови систем издавања лиценци за чије је издавање био надлежан НТЦР.

Када је у фебруару 2002. године расписан тендер за доделу фреквенција међу понуђенима се нашао и канал 37 на којем је „Мелтекс” емитовао програм. Међутим, фреквенција је додељена другој телевизији, уз објашњење да је одлука донета на основу поена. У марту 2002. године „Мелтекс” је престао да емитује програм, а Мовсесјан је током 2003. године конкурисао за седам других фреквенција, али без успеха. Упркос томе што је писменим путем у више наврата тражио од НТЦР да наведе разлоге одбијања „Мелтексових” понуда, једини одговор који је добио био је да је фреквенцију добила боља компанија. Мовсесјан је повео више судских поступака у којима је тражио поништење одлука и жалбу што од НТЦР није добио писано образложење за недобијање лиценце. Јерменски суд је напослетку одбацио тврдње „Мелтекса” као неосноване и констатовао да је тендер урађен по закону. У августу 2004. године Мовсесјан се обратио суду у Стразбуру с тврдњом да му је у Јерменији ускраћено право на слободу изражавања.

Веће суда утврдило је да је одбијање НТЦР-а да „Мелтексу” додели дозволу за емитовање резултирало ометањем слободе „Мелтекса” да саопштава информације. Такође, суд је установио да је одлука НТРЦ-а заснована на акту којим су прецизно дефинисани услови, као што су потребна финансијска и техничка средства телевизијских компанија, искуство њихових запослених и производња домаћег програма. Ипак, није било експлицитно наведено да државна комисија мора да образлаже своје одлуке кандидатима за фреквенције. Стога је, закључило је судско веће, НТЦР једноставно објавио назив компаније која је добила лиценцу, без образложења зашто је баш она испунила тражене критеријуме, а „Мелтекс” није. Иако је национална комисија одржавала јавна надметања за фреквенције, јавност није била упозната за разлозима њених одлука, па је тако била ускраћена и за сазнање због чега је „Мелтекс” остао без дозволе за емитовање.

Европски суд је закључио да процедура у којој тело које додељује државну лиценцу није дужно да оправда своју одлуку не обезбеђује одговарајућу заштиту против мешања јавних власти у основно право слободе изражавања. Суд се позвао на правила и норме које је усвојило Веће министара Савета Европе у домену правила емитовања програма. Оно предвиђа и позива на отворену процедуру и ваљано образложене одлуке које доносе државна тела.

Суд је недвосмислено утврдио да је „нејасност закона резултирала тиме да је НТЦР добио потпуно дискреционо право” и да је било мешања у слободу „Мелтекса” да саопштава информације и идеје тако што му је више пута ускраћено право на лиценцу. Суд је закључио да је то кршење члана 10 Европске конвенције о људским правима и наложио јерменској влади да подносиоцу жалбе исплати укупно обештећење у износу од 30.000 евра.

Владимир Јокановић

(Сутра: Један евро казне за клевету)