Један евро казне за клевету

Од нашег сталног дописника
Брисел, септембра – Бруно Леком и Бернар Моно обратили су се новембра 2004. године Европском суду за људска права у Стразбуру са жалбом на пресуду француског суда који им је због клевете објављене у тексту Лекомовог новинског магазина наложио да плате један евро казне. Претходно, Апелациони суд у Француској одбио је маја 2004. године жалбу Лекома и Моноа на пресуду наводећи да су радили у лошој вери показујући недостатак умерености и опреза.

Леком је био аутор текста и уредник новинског издања које је у фебруару 2001. године објавило „Прљави новац: лионски менаџер оптужује женевску банку” интервју са Моноом, бившим менаџером швајцарске Банке кантона Женева (БКЖ) у Лиону. У разговору Моно наводи „прање новца великих размера” и „црно тржиште новца од утаје пореза и криминалних активности” оптужујући свог некадашњег послодавца с којим је у спору откад је смењен 1996. године за сумњивих 313 милиона швајцарских франака. Лионски огранак БКЖ поднео је кривичну пријаву због клевете против Моноа и Лекома тврдећи да је објављени текст јавна увреда приватности, да је клеветнички, као и да повређује претпоставку невиности. Леком и Моно бранили су се тврдећи да је интервју био од јавног интереса.

Француски Врховни суд у одлуци из октобра 2002. године наводи да је застарело кривично гоњење за Лекома и Моноа, али им је наложило да плате одштету у износу једног евра. Исти суд закључио је да Леком није проверио Моноове наводе и да су објављене изјаве заправо клевете. Судије такође наводе да се за објављени садржај лако могло претпоставити да ће имати озбиљне последице по менаџмент запослен у швајцарској банци у Лиону.

Казна је била симболична, али Леком и Моно су уложили жалбу која је одбијена. Жалбени суд потврдио је одлуку Врховног суда. Они нису одустали. Покренули су случај против Француске у Европском суду за људска права у Стразбуру позивајући се на члан 10 (право на слободу изражавања) Европске конвенције о људским правима, тврдећи да је власт својим мешањем прекршила њихово право на слободу изражавања.

Међутим, уфебруару ове године Суд у Стразбуру донео је одлуку у којој је потврдио одлуку француских судова. Европски суд поновио је да заштита коју члан 10 пружа новинарима када извештавају о питањима од општег интереса важи само под условом да су радили у доброј вери и са намером да прибаве тачне и поуздане информације у складу са етиком новинарства. Леком није предузео мере предострожности када је пласирао Моноове изјаве и Суд није уверен да је он поступио у доброј вери у складу са етиком своје професије.