Ранохришћанскe гробнице на Михољској превлаци

Тиват – Истраживачки радови археолога на Михољској превлаци дужи од деценије настављени су и протеклог лета. Археолошка екипа под вођством Ђорђа Јанковића, предавача на катедри средњовековне археологије Филозофског факултета у Београду и кустосаЗавичајногмузејаБар, археолога Младена Загарчанина, открилa je летос 18 ранохришћанских гробница из четвртог века.

„Гробнице су биле на простору некадашњег главног храма, па можемо рећи да су истраживања храма светог архангела Михаила сада завршена. Назрели су се и зидови храма који тек треба да буду проучени, као и крипте на северној страни”, каже старешина овог древног светилишта, отац Бенедикт. Истраживања на древном седишту Митрополије црногорско-приморскеархеолози треба да наставе у првој половини октобра.

Михољска превлака именована је управо по разрушеном манастиру светог архангела Михаила који је Свети Сава 1219. установио као седиште зетске епископије. Средином 15. века манастир је срушен, а локално предање, поменуто и у прози Стефана Митрова Љубише, каже да су монаси, њих 70, у политичкој завери потровани и да је млетачка морнарица топовима и минирањем уништила колевку православља у Приморју.

Новим археолошким истраживањима већи део предања о тровању и рушењу је потврђен. Период разарања је друга половина 15. века а мироточиве мошти превлачких мученика садрже веће количине арсеника. У античком периоду на овом месту биле су римске резиденције, а на месту немањићке цркве је било римско купатило или лечилиште. Археолошка екипа под вођством професора Јанковића пронашла је пре неколико година у апсиди немањићке цркве гроб с крајатрећег или почеткомчетвртог века, у време цара Диоклецијана и такозваног десетог таласа прогона хришћана. У питању је мушкарац од педесетак година, динарски расни тип, вероватно тешко мучен пре смрти – зуби су му чупани и ломљени. Неколико метара даље од овог касноантичког гробаархеолози су касније нашли гробницу из времена Немањића, 13–14.век, која би могла да буде епископска. Истраживања су већ доста осветлила корене хришћанства на Јадрану који сежу до римских времена, а Михољска превлака и даље крије бројне историјске копче које тек треба да буду осветљене.