Космет варварска енклава унутар ЕУ

Дмитриј Ољегович Рогозин, бивши лидер партије Отаџбина и думски депутат, нови је амбасадор Русије у НАТО-у, саопштено је јуче у Кремљу. Одлуку о упућивању Рогозина на службу у Брисел, где ће заменити досадашњег представника Константина Тоцког, донео је лично председник државе Владимир Путин. Прве информације о одласку Рогозина у Брисел појавиле су се још пре неколико месеци и тада је, како у руској тако и у западној штампи, посебно истицано да је реч о човеку прилично тврдих ставова, жестоком националисти, али и о веома успешном преговарачу који се посебно доказао приликом решавања проблема Калињинграда у време ширења ЕУ на Пољску и Литванију. "Ја сам политичар, а политика не може да се води телеграмима и саопштењима, него директним сучељавањем мишљења", објаснио је своје схватање будуће улоге у интервјуу за интернет-издање агенције "Газета.ру".

Интересантно је да је наименовање Рогозина дошло у тренутку када су односи Русије и НАТО-а на веома ниском степену. Управо стога је у централи алијансе Путинова одлука о упућивању контроверзног политичара наишла на прилично негативан одјек. Ипак овај 47-годишњи политичар другачије гледа на ствари: "За нормализацију односа Русије и НАТО-а моје именовање може да буде веома корисно. Када на преговоре са алијансом иду наши прозападни политичари, партнери, једноставно, не знају шта ми у ствари хоћемо. Ја ћу се постарати да им пружим адекватан увид у то да смо веома незадовољни појединим потезима НАТО-а, као и у то шта је у нашим односима прихватљиво, а шта није", објашњава Рогозин.

Рогозин, који је једно време представљао Русију у Стразбуру, у Парламентарној скупштини Савета Европе, доследан је заступник и руске политике према Косову и Метохији и проблемима сепаратизма уопште. "Русија истрајава у ставу да никаквог међународног признања (Космета) не може бити. Дакле, признање Косова може бити само једностран потез САД и неких држава ЕУ. Само решење о издвајању јужне српске покрајине у независну државу глупо је и провокативно. Оно укида принцип сагласности државе на то што из њене целине одлази део територије. Ово је први такав случај од Другог светског рата", додаје Рогозин.

"Ако Косово постане посебна држава, какав ће онда бити однос према Абхазији, Придњестровљу или Јужној Осетији. Одвајање Косова опасно је и по томе што ће се на челу нове државе наћи људи који су раније ратовали и убијали. Биће то варварска енклава унутар Европске уније. Коме је, уопште, на памет пала таква идеја, и зашто баш Косово а не држава Баска или Северна Ирска? По многима, реч је искључиво о плану америчких ’јастребова’ да унесу додатни немир у Европу", закључује Рогозин.

Дмитриј Рогозин је у више наврата заступао тезу да Русија мора да се додатно наоружава како би се на адекватан начин супротставила претњама од стране НАТО-а, посебно после ширења алијансе на источни део европског континента, тачније на земље бившег "источног блока". Ипак, он не одбацује сасвим могућност уласка Русије у западни војни савез.

 "Неколико последњих година наша држава је могла озбиљно да се бави таквим решењем, наравно, под условом да је дошло до промене у алијанси. Нажалост, у НАТО-у су победили заговорници хладног рата који су на Русију и даље гледали као на противника. Ти људи мислили су да ће наше слабљење да се настави, али то се није десило. Способни смо да заштитимо сопствене интересе."