Kosmet varvarska enklava unutar EU

Dmitrij Oljegovič Rogozin, bivši lider partije Otadžbina i dumski deputat, novi je ambasador Rusije u NATO-u, saopšteno je juče u Kremlju. Odluku o upućivanju Rogozina na službu u Brisel, gde će zameniti dosadašnjeg predstavnika Konstantina Tockog, doneo je lično predsednik države Vladimir Putin. Prve informacije o odlasku Rogozina u Brisel pojavile su se još pre nekoliko meseci i tada je, kako u ruskoj tako i u zapadnoj štampi, posebno isticano da je reč o čoveku prilično tvrdih stavova, žestokom nacionalisti, ali i o veoma uspešnom pregovaraču koji se posebno dokazao prilikom rešavanja problema Kalinjingrada u vreme širenja EU na Poljsku i Litvaniju. "Ja sam političar, a politika ne može da se vodi telegramima i saopštenjima, nego direktnim sučeljavanjem mišljenja", objasnio je svoje shvatanje buduće uloge u intervjuu za internet-izdanje agencije "Gazeta.ru".

Interesantno je da je naimenovanje Rogozina došlo u trenutku kada su odnosi Rusije i NATO-a na veoma niskom stepenu. Upravo stoga je u centrali alijanse Putinova odluka o upućivanju kontroverznog političara naišla na prilično negativan odjek. Ipak ovaj 47-godišnji političar drugačije gleda na stvari: "Za normalizaciju odnosa Rusije i NATO-a moje imenovanje može da bude veoma korisno. Kada na pregovore sa alijansom idu naši prozapadni političari, partneri, jednostavno, ne znaju šta mi u stvari hoćemo. Ja ću se postarati da im pružim adekvatan uvid u to da smo veoma nezadovoljni pojedinim potezima NATO-a, kao i u to šta je u našim odnosima prihvatljivo, a šta nije", objašnjava Rogozin.

Rogozin, koji je jedno vreme predstavljao Rusiju u Strazburu, u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, dosledan je zastupnik i ruske politike prema Kosovu i Metohiji i problemima separatizma uopšte. "Rusija istrajava u stavu da nikakvog međunarodnog priznanja (Kosmeta) ne može biti. Dakle, priznanje Kosova može biti samo jednostran potez SAD i nekih država EU. Samo rešenje o izdvajanju južne srpske pokrajine u nezavisnu državu glupo je i provokativno. Ono ukida princip saglasnosti države na to što iz njene celine odlazi deo teritorije. Ovo je prvi takav slučaj od Drugog svetskog rata", dodaje Rogozin.

"Ako Kosovo postane posebna država, kakav će onda biti odnos prema Abhaziji, Pridnjestrovlju ili Južnoj Osetiji. Odvajanje Kosova opasno je i po tome što će se na čelu nove države naći ljudi koji su ranije ratovali i ubijali. Biće to varvarska enklava unutar Evropske unije. Kome je, uopšte, na pamet pala takva ideja, i zašto baš Kosovo a ne država Baska ili Severna Irska? Po mnogima, reč je isključivo o planu američkih ’jastrebova’ da unesu dodatni nemir u Evropu", zaključuje Rogozin.

Dmitrij Rogozin je u više navrata zastupao tezu da Rusija mora da se dodatno naoružava kako bi se na adekvatan način suprotstavila pretnjama od strane NATO-a, posebno posle širenja alijanse na istočni deo evropskog kontinenta, tačnije na zemlje bivšeg "istočnog bloka". Ipak, on ne odbacuje sasvim mogućnost ulaska Rusije u zapadni vojni savez.

 "Nekoliko poslednjih godina naša država je mogla ozbiljno da se bavi takvim rešenjem, naravno, pod uslovom da je došlo do promene u alijansi. Nažalost, u NATO-u su pobedili zagovornici hladnog rata koji su na Rusiju i dalje gledali kao na protivnika. Ti ljudi mislili su da će naše slabljenje da se nastavi, ali to se nije desilo. Sposobni smo da zaštitimo sopstvene interese."