Добра и мање добра прогноза

Од нашег специјалног извештача
Истанбул, 1. октобра – Коначно имамо добре вести. Тим речима је Оливије Бланчард, главни економиста Међународног монетарног фонда (ММФ) отворио данашњу конференцију за штампу у Конгресном центру у Истанбулу. „Финансијско тржиште показује знаке опоравка, многе земље забележиће позитиван раст већ на крају ове године, а нарочито догодине“, објаснио је Бланчард на чему темељи свој оптимизам, неколико дана пре почетка годишње скупштине ММФ-а и Светске банке.

– Наше прогнозе показују да ће раст у развијеним земљама 2010. године износити 1,7 одсто, док ће у неразвијеним и земљама и подручјима у развоју он достићи 5,5 процената. Пре годину дана овако позитивне резултате нико није могао да наслути – казао је Бланчард.

Иначе, у извештају ММФ-а о глобалним економским кретањима наводи се да ће пад српске економије до краја године износити четири одсто, док је догодине предвиђен раст од 1,5 одсто.

– Шта је мање добра вест? То што прилагођавање буџета захтевима потрошње мора да се заврши. Превелика јавна потрошња узроковала је високе фискалне дефиците који не могу да трају заувек. Примера ради, пројектовани ниво мањка у државним касама развијених земаља до 2014. године може да достигне чак 110 одсто бруто домаћег производа. Креатори фискалне политике једноставно ће морати да се суоче с тим и обезбеде здраву расподелу трошкова у јавним касама – упозорио је Бланчард.

Према подацима ММФ-а, просечан фискални дефицит у развијеним земљама ове године износи 4,6 одсто, док је за наредну годину прогнозиран нешто мањи минус (4,1) у односу да бруто домаћи производ. Од развијених економија, рекордер по дубини рупе у државној каси је Јапан, јер дефицит те земље у 2009. години износи девет одсто.

– Ове бројке не треба да заварају власти да помисле да је криза готова. Земље морају да се уздрже од економске политике коју су примењивале у претходних неколико година. Истовремено, морају наћи начин да изведу земљу из рецесије – саветовао је он.

И док ће излазна стратегија у монетарној политици у многим земљама бити техничке природе, тражење одговарајућег решења за фискалну сферу ићи ће много теже, додаје.

– Некима ће бити неопходне и крупне реформе пензионог и здравственог система – казао је Бланчард, што је примедба која се односи и на Србију.

Иначе, у материјалу Светске банке који је јуче подељен новинарима у прес центру наводи се да је регион Европе и централе Азије жестоко погођен кризом, па се процењује да ће до краја године пад економије достићи 5,9 одсто. Охрабрујуће је, додају, што се економија у региону стабилизује, али с друге стране није добро то што незапосленост и сиромаштво расту.

Већина земаља, оцењује се у извештају, закорачила је у рецесију са високим спољним дугом, позамашним минусом у државној каси, рапидним повећањем задужености. Стручњаци Светске банке израчунали су да просечна рупа у буџету земаља овог региона износи минус 4,8 одсто БДП-а, што значи да је Србија са планираних 5,5 процената изнад просека.

Иначе, Светска банка је ове године за регион Европе и Азије одобрила 12,5 милијарди долара финансијске помоћи. За јачање банкарског сектора Светска банка, Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) и Европска инвестициона банка издвојили су 31 милијарду долара подршке.

А. Николић