Dobra i manje dobra prognoza

Od našeg specijalnog izveštača
Istanbul, 1. oktobra – Konačno imamo dobre vesti. Tim rečima je Olivije Blančard, glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) otvorio današnju konferenciju za štampu u Kongresnom centru u Istanbulu. „Finansijsko tržište pokazuje znake oporavka, mnoge zemlje zabeležiće pozitivan rast već na kraju ove godine, a naročito dogodine“, objasnio je Blančard na čemu temelji svoj optimizam, nekoliko dana pre početka godišnje skupštine MMF-a i Svetske banke.

– Naše prognoze pokazuju da će rast u razvijenim zemljama 2010. godine iznositi 1,7 odsto, dok će u nerazvijenim i zemljama i područjima u razvoju on dostići 5,5 procenata. Pre godinu dana ovako pozitivne rezultate niko nije mogao da nasluti – kazao je Blančard.

Inače, u izveštaju MMF-a o globalnim ekonomskim kretanjima navodi se da će pad srpske ekonomije do kraja godine iznositi četiri odsto, dok je dogodine predviđen rast od 1,5 odsto.

– Šta je manje dobra vest? To što prilagođavanje budžeta zahtevima potrošnje mora da se završi. Prevelika javna potrošnja uzrokovala je visoke fiskalne deficite koji ne mogu da traju zauvek. Primera radi, projektovani nivo manjka u državnim kasama razvijenih zemalja do 2014. godine može da dostigne čak 110 odsto bruto domaćeg proizvoda. Kreatori fiskalne politike jednostavno će morati da se suoče s tim i obezbede zdravu raspodelu troškova u javnim kasama – upozorio je Blančard.

Prema podacima MMF-a, prosečan fiskalni deficit u razvijenim zemljama ove godine iznosi 4,6 odsto, dok je za narednu godinu prognoziran nešto manji minus (4,1) u odnosu da bruto domaći proizvod. Od razvijenih ekonomija, rekorder po dubini rupe u državnoj kasi je Japan, jer deficit te zemlje u 2009. godini iznosi devet odsto.

– Ove brojke ne treba da zavaraju vlasti da pomisle da je kriza gotova. Zemlje moraju da se uzdrže od ekonomske politike koju su primenjivale u prethodnih nekoliko godina. Istovremeno, moraju naći način da izvedu zemlju iz recesije – savetovao je on.

I dok će izlazna strategija u monetarnoj politici u mnogim zemljama biti tehničke prirode, traženje odgovarajućeg rešenja za fiskalnu sferu ići će mnogo teže, dodaje.

– Nekima će biti neophodne i krupne reforme penzionog i zdravstvenog sistema – kazao je Blančard, što je primedba koja se odnosi i na Srbiju.

Inače, u materijalu Svetske banke koji je juče podeljen novinarima u pres centru navodi se da je region Evrope i centrale Azije žestoko pogođen krizom, pa se procenjuje da će do kraja godine pad ekonomije dostići 5,9 odsto. Ohrabrujuće je, dodaju, što se ekonomija u regionu stabilizuje, ali s druge strane nije dobro to što nezaposlenost i siromaštvo rastu.

Većina zemalja, ocenjuje se u izveštaju, zakoračila je u recesiju sa visokim spoljnim dugom, pozamašnim minusom u državnoj kasi, rapidnim povećanjem zaduženosti. Stručnjaci Svetske banke izračunali su da prosečna rupa u budžetu zemalja ovog regiona iznosi minus 4,8 odsto BDP-a, što znači da je Srbija sa planiranih 5,5 procenata iznad proseka.

Inače, Svetska banka je ove godine za region Evrope i Azije odobrila 12,5 milijardi dolara finansijske pomoći. Za jačanje bankarskog sektora Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropska investiciona banka izdvojili su 31 milijardu dolara podrške.

A. Nikolić